ЦХП Добој: Кад не пали са горивом, ти се прешалташ на корону

Многи су који желе да се огребу на какав-такав публицитет корона вируса, али овај прелаз у року од три дана између два саопштења о гориву и корони, макар се са њом ни не слагали, најбоље осликава медијски тренутак.

уторак, март 31, 2020 / 11:01

Слагали се са мјерама и "остани код куће" политиком или не, то је готово једино што ћете слушати и гледати преко медија. Ево мисли Центра за хуману политику из Добоја:

ПИТАЛИ СМО
предсједавајућег министарског савјета и предсједнике ентитетских влада

Због чега толеришете олигополско тржиште нафтних деривата и профитерско договарање трговаца нафтним дериватима у БиХ и не предузимате ништа како би уредили ово тржиште, онемогућили профитерство и прилагодили цијене нафтних деривата цијенама сирове нафте на свјетском тржишту, с обзиром да су у протекла три мјесеца цијене сирове нафте ниже за 60%, а цијене течних горива на пумпама у БиХ смањене су само 5%?

Због чега су нафтни деривати који се продају на пумпама у БиХ неједнаког и лошијег квалитета од нафтних деривата који се продају у Њемачкој и шта ћете предузети да се квалитет нафтних деривата на нашим пумпама побољша и усклади са оним који се продају у Европској унији?

Када ћете постати потпуно независни и одговорни грађанима приликом одређивања висине и учешћа у укупној цијени акциза и других намета на нафтне деривате, цигарете и друге производе, с обзиром да сте до сада послушнички одређивали и повећавали ове намете по диктату ММФ и ЕУ?

(27.03.2020.)

Прикључење корона-поетици

Центар за хуману политику сматра да су РС и БиХ више угрожени од епидемије бијеле куге, корупције, масовног исељавања, безнађа и непостојања добре власти него од епидемије корона вируса, да нису наведени адекватни разлози који би оправдали увођење ванредног стања у РС, да је епидемија корона вируса проглашена за мање од 0,01% обољелог становништва у БиХ и да су мјерама забране кретања становништва и обављања одређених дјелатности повријеђена људска права и слободе.

Није спорно да постоји угроженост становништва од корона вируса и да су потребни и оправдани фокусираност и брига ентитетских и државних институција за здравље становништва и предузимање мјера за заштиту здравља и санирање посљедица кризе којим се не угрожавају људска права и слободе и посвећеност институција власти осталим проблемима.

Забраном кретања старијим од 65 година онемогућено је задовољавање основних животних потреба, бављење дјелатностима које представљају основни или допунски извор прихода, путовање из града у село да би се обрађивало пољопривредно земљиште, посјете блиским особама којима је потребна помоћ и кретање да би се сачувало психо-физичко здравље. Забраном кретања у времену од 20 до 5 сати онемогућено је обављање неодложних послова у том времену, обилазак старијих, болесних и незбринутих и задовољавање других потреба, а кориштење појма "полицијски сат" асоцира на полицијску државу, суспензију људских права и слобода, пренаглашавање опасности, застрашивање, репресију и послушност.

Устав РС познаје само ограничење кретања, што значи да је забрана кретања уведена као неуставна због тога што се само законом може увести ограничење кретања. Осим упитне оправданости забране обављања одређених дјелатности, не постоје ни мјере за обезбјеђење изгубљене зараде, добити, запослености и друге штете. Увођењем ванредног стања суспендован је нејаки парламентаризам у РС, који може бити трајно опредељење аутократских структура, с обзиром да се оправдава лакшим и бржим доношењем закона и потребних мјера.

Од Институције омбудсмена за људска права БиХ затражено је да се изјасни о уведеним забранама којим су повријеђени слобода на кретање и право на рад, уз напомену да је ова институција морала раније реаговати по службеној дужности, да њен позив грађанима "да се стриктно придржавају упутстава издатих од стране надлежних органа и институција, те смање кретање на нужни минимум" представља солидарисање са мјерама којим се повређују људска права и слободе и да се и овај пут показало да ова институција не извршава своју основну функцију, да се не жели замјерити, да је успостављена као украс, да представља једну од многих илузија и да као таква једино одговара запосленим у овој институцији и онима који повређују људска права.

(30.03.2020.)



Оставите одговор