Чешка због екологије не жели до злата вриједног 20 милијарди

Разлог је коришћење токсичних хемикалија које би требало да се користе приликом експлоатације, а налазиште је смјештено у туристичком подручју.

Како пише Дојче веле, лежиште с готово 7 тона злата налази се испод питорескног градића Јилове у Прагу у којем живи око 5.000 становника. Поред градића тече ријека Сазава, притока Влтаве, а то је подручје омиљено излетиште Пражана.

Вишевјековна традиција

Јилове у Прагу има вишевјековну традицију рударења злата. У 14. вијеку то је био трећи најважнији град краљевине Бохемије, након Прага и Кутне Хоре, с двоструко више становника него данас. У вријеме владавине краља Карла IV (1355-1377) Јилове у Прагу био је најважнији извор злата у краљевству.

"Велики дио Прага изграђен је од прихода од вађења злата, укључујући и неке зграде Карловог универзитета које се и данас користе”, појашњава Сарка Јуринова, директорка Регионалног музеја у Јилове у Прагу гдје велик дио постава чини историја рударења злата, преноси Пословни дневник.

Музејски геолог Јан Вана каже како испод и у околини градића лежи приближно 7 тона злата. Тамошњи рудник злата престао је с радом 1968. године, а Вана истиче како су постојала налазишта која су давала и до 4 грама, односно осмину унце злата по метричкој тони стијења.

Штавише, рудари су знали наићи и на грумене од неколико килограма. Један узорак грумена у градском музеју величине је рукометне лопте.

Међутим, да би копање злата у наведеном мјесту било профитабилно, морао би се користити отровни цијанид приликом испирања стијења.

"Без коришћења цијанида принос би био мали. Проблем је што је Јилове излетничко подручје”, исиче Вана.

Упркос томе, добар дио локалног становништва нема ништа против обнове рада рудника.

"Тада бисмо могли да купујемо чешко злато умјесто да га увозимо из Јужне Африке”, истиче једна старија становница.

Прије неколико година јавну подршку обнови рударења злата дао је и предсједник Милош Земан. Влада је за сада одлучила кроз студију изводљивости само испитати могућности добијања најплеменитијег метала.

"Студија би требало да пружи влади ажуриране информације о могућности експлоатације златних резерви”, изјавила је високотиражном дневном листу МФ Днес портпаролка министарства индустрије и трговине Степанка Филипова.

Слање у иностранство

Једна од могућности јесте да се ископани материјал, заједно с оним из рудника Злате Хори (Злате Хорy), шаље у иностранство на даљу обраду чиме би се избјегло коришћење отровних хемикалија у Чешкој. За Ричарда Брабека, министра заштите околине, некоришћење цијанида темељни је предуслов за обнову рударења злата у Чешкој.

"Апсолутно је неприхватљиво да се вађење злата у будућности ради уз коришћење хемикалија”, изјавио је Брабек на јавној телевизији. Једина друга опција је дубоко рударење, истакао је Брабек реферишући на бушотине дубоке и преко 1.500 метара.

Међутим, економиста Лукас Кованда, члан владиног Националног економског вијећа, вјерује како недостатак ентузијазма за обнову вађења злата одражава првенствено економске разлоге.

"Вађење злата и даље није профитабилно. Да су ствари другачије, влада би обновила рудник још давно прије”, сматра Кованда. Примјер те тезе је вађење литијума ког називају "бијелим златом”.

Прије неколико година у близини границе с Њемачком откривено је можда и највеће европско налазиште тог минерала пресудног за производњу батерија за електричне аутомобиле.

На чешкој страни налази се 60 одсто тог налазишта, односно око 140 милијарди метричких тона што је 4 одсто свјетских резерви литијума. Иако и вађење литијума загађује околину, влада је у марту најавила да ће државни произвођач енергије ЧЕЗ до 2025. почети с експлоатацијом капацитета 1,8 милиона тона годишње.