ЦЕПС-евроинтеграције: Србија и Хрватска напредују, БиХ стагнира

У процесима евроинтеграција од земаља западног Балкана напредују Хрватска и Србија, БиХ стагнира, док Албанија и Македонија заостају, сматрају у Центру за европске политичке студије (ЦЕПС) из Брисела. "Хрватска и Србија напредују. БиХ стагнира, а према информацијама које добијамо, ситуација у Албанији и Македонији се можда може окарактерисати и као регресија", каже за "Дојче веле" […]

среда, јун 15, 2011 / 14:12

У процесима евроинтеграција од земаља западног Балкана напредују Хрватска и Србија, БиХ стагнира, док Албанија и Македонија заостају, сматрају у Центру за европске политичке студије (ЦЕПС) из Брисела.

"Хрватска и Србија напредују. БиХ стагнира, а према информацијама које добијамо, ситуација у Албанији и Македонији се можда може окарактерисати и као регресија", каже за "Дојче веле" аналитичар овог центра задужен за питања проширења ЕУ Мајкл Емерсон.

Он сматра да су битни елементи на основу којих би требало покренути цио регион у истом правцу то што се Хрватска налази пред самим уласком у ЕУ, као и напредак Србије на том путу.

"Мора се рећи да је остатак региона, од БиХ па до Албаније и Македоније, више проблематичан од случајева Хрватске и Србије. Зато ће бити потребно доста европске пажње, али и позитивног политичког развоја у самим земљама да би напредовао процес евроинтеграција", нагласио је Емерсон.

И док су готово све земље источне и централне Европе прије уласка у ЕУ постале и чланице НАТО, извјесно је да осим евроинтеграционих услова у вези са реформом унутар земље, сарадњу са Трибуналом у Хагу, али и, како у Бриселу дефинишу "нормализацију односа са Косовом", од Србије нико неће захтијевати и чланство у Алијанси.

У Центру за европске политичке студије кажу да Србија иза себе има тешку историју, да су разумљива различита реаговања људи, али и да је поводом питања, као што је чланство у НАТО, потребно да се ствари "слегну" и да се постигне више консензуса.

Као један од позитивних развоја догађаја у ЕУ, али и региону, Емерсон наводи формирање европског специјалног тима за истрагу и евентуално даље процесуирање навода о злочинима на Косову, које је специјални извјестилац Савјета Европе Дик Марти изнио у свом извјештају.

Тришић-Бабић: Хрватска велики подстицај за остале земље региона

Замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић-Бабић оцијенила је да успјех Хрватске представља велики подстицај за остале земље региона у њиховим настојањима да се приближе ЕУ и то показује да је овај циљ достижан.

Тришић-Бабић учествовала је у Загребу на мултилатералним политичким консултацијама, гдје се разговарало о евроатлантским интеграционим процесима у југоисточне Европе, учешћу земаља региона у операцијама очувања мира под водством НАТО-а и ЕУ и улози јавне дипломатије у служби чланства у евроатлантским интеграцијама.

Према њеним ријечима, јасна евроатлантска перпектива кључна је за наставак свеобухватних друштвених и економских реформи у свим земљама региона, и њихова је покретачка снага, саопштено је из Министарства иностраних послова.

"У интересу свих је да југоисточна Европа буде подручје стабилности, безбједности и економског просперитета. Изузетно важну улогу у интеграционим процесима у региону има регионална сарадња, коју треба развијати у свим областима и на свим нивоима", навела је Тришић-Бабић током јучерашњег обраћања.

Она је говорила и о активностима БиХ на међународној сцени, укључујући ангажман у Савјету безбједности УН у својству несталне чланице.

На састанку у Загребу разговарано је и о ангажману држава у међународним операцијама под водством НАТО-а и ЕУ, при чему је наглашено да су земље региона посвећене пружању властитог доприноса очувању мира и сигурности широм свијета.

Саговорници су се осврнули и на актуелна дешавања у Авганистану, као и неким земљама арапског свијета и усагласили се да је ријеч о крупним друштвено-политичким промјенама.

Закључено је да ће пост-конфликтни ангажман међународне заједнице бити потребан, а земље региона југоосточне Европе имају искуства и знања која требају ставити на располагање.

Домаћин овог састанка био је државни секретар за политичка питања у Министарству иностраних послова и европских интеграција Хрватске Марио Нобило.

Учествовали су и државни секретар за политичка питања у Министарству спољних послова и европских интеграција Црне Горе Небојша Калуђеровић, државни секретар Министарства спољних послова Македоније Абдулкадар Мемеди, помоћник министра иностраних послова Србије Зоран Вујић и амбасадор Словеније у Загребу Војко Волк.



Оставите одговор