Чепркање по генима Европљана: Сјеверна Русија као прапостојбина

Европљани су потомци три гране великих предака – најновија истраживања показују да трећа грана води поријекло са великог дијела данашње Русије, све до сјеверне Азије.

четвртак, 18 септембра, 2014 / 11:21

У часопису "Природа" наведено је да су прије 7.500 година први ратари са Блиског истока дошли у дотицај са ловцима и сакупљачима плодова у Европи, који су ондје већ живјели десецима хиљада година.

Генетска и археолошка истраживања у задњих десет година указивала су да су готово сви данашњи Европљани настали мијешањем тих група.

Међутим, тим међународних стручњака, предвођен Дејвидом Рејхом са Харварда и Џонсом Краусом са универзитета у Тибингену, утврдили су и трећу грану сјеверних Евроазијаца који су дошли са подручја данашње Русије и сјеверне Азије.

Да би дошли до тог открића научници су издвојили ДНК више од 2.300 особа широм свијета и девет костура древних људи, осам ловаца-сакупљача плодова који су живјели прије 8000 година, прије доласка ратарства у Европу и једног ратара који је живио прије 7.000 година.

Имали су и приступ генетским подацима других древних људи из истог периода.

Утицај сваке од тих група предака различит је у појединим народима. Највећи удио ловаца-сакупљача плодова је међу Европљанима на сјеверу и Литавцима – готово 50 одсто.

Међу Европљанима који живе на југу превладава генетски утицај ратара.

Али, ДНК древних сјеверних Евроазијаца није пронађен ни међу аутохтоним ловцима-сакупљачима плодова ни међу првим ратарима који су дошли касније.

То значи да су се велике сеобе у Европи догодиле касније него што се мислило.