Централне банке широм Европе купују злато

Централне банке широм Европе постале су значајни купци злата, захваљујући значајним турбуленцијама на валутним тржиштима које су њихову пажњу усмјериле на све скупље злато, преноси портал ЦНБЦ.

Овакав потез забиљежен је по први пут у више од двије деценије, а улога централних банака на тржишту злата такође ће бити централна тема конференције Лондонске организације трговаца злата (ЛБМА), која се ове седмице одржава у Монтреалу.

Пребацивање улоге централних банака с продавача на купца злата помогло је у подизању цијена злата за више од 25 одсто у овој години, а рекордна цијена унце злата од 1.920 долара такође је резултат повећане потражње централних банака.

Мексико, Русија, Јужна Кореја и Тајланд ове године су купили значајне количине злата како би смањили своју изложеност промјењивом долару, а укупна глобална вриједност купљеног злата од стране централних банака у овој години већа је у односу на било који период од када се прије 40 година распао систем Бретон Вудс, када је вриједност долара била везана уз злато.

Подаци ЕЦБ-а и ММФ-а показују да су и европске централне банке у овој години додале око 25.000 унци, односно 0,8 тона злата у своје резерве, а већину куповине обавила је Естонијска централна банка која је почетком ове године купила злато за повећање резерви ЕЦБ-а како би се придружила европској монетарној унији.

Одлука централних банака у Европи о куповини злата такође долази због све већих притисака дужничке кризе, због које су угрожене чланице попут Италије, Португалије и Шпаније биле приморане да распродају своје резерве злата како би редуцирале дуг.

Међутим, аналитичари сматрају да се откупом злата по тренутним цијенама не може значајно утицати на смањивање дуга угрожених чланица, него се само може повећати забринутост инвеститора због нестабилног стања у еврозони.