Центар за демократију и транзициону правду је шиптарска агентура

Да ли неко може бити нормалан, живјети у Бањој Луци, слати саопштења, позивати на помирење финансирано са Запада, а да јужну српску покрајину именује као независну државу?

субота, 23 децембра, 2017 / 12:01

Осим што Србија не би требала да има ништа са оваквом братијом, која Косово и Метохију пише чак и без звјездице као независну државу, треба обратити пажњу како страни плаћеници и агенти страних влада у Српској, чак и када се залажу за "унитарну и недјељиву БиХ" не поштују њене законе и прописе, те једну покрајину сусједне земље у јавном животу некажњено и редовно називају сувереном земљом.

Таквима би требало забранити рад, а не их посматрати како пишу вијести у којем је посао готов, ако је на тако нешто пристао Бакир Изетбеговић и послао свог непристрасног шефа кабинета за изасланика.

Уосталом, они кажу:

Предсједници Србије, Црне Горе, Македоније и Косова и бошњачки члан Предсједништва БиХ именовали су личне изасланике, који ће заједно са Коалицијом за РЕКОМ припремити нацрт Споразума о оснивању РЕКОМ.

Изасланица предсједника Србије, Александра Вучића је Тања Јовић, савјетница предсједника Србије за спољне послове; изасланица предсједника Црне Горе Филипа Вујановића је проф.др Соња Томовић – Шундић, савјетница предсједника Црне Горе за људска и мањинска права; изасланик предсједника Македоније Гјоргја Иванова је Илија Исајловски, каријерни дипломата и члан кабинета предсједника Македоније; изасланик предсједника Косова Хасхима Таçија је Ардиан Арифај, политички савјетник предсједника Косова и изасланик члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића је Елвир Чамџић, експерт за међународне односе и шеф кабинета бошњачког члана Предсједништва БиХ.

Према договору Коалиције за РЕКОМ и лидера западног Балкана (ЗБ), нацрт Споразума о оснивању РЕКОМ потписаће премијери на самиту Берлинског процеса у Лондону, у јулу 2018. године, након чега ће предсједници и Предсједништо БиХ покренути процедуре за кандидовање и избор чланова РЕКОМ-а, у складу ца нацртом Статута РЕКОМ. Статут су заједнички сачинили претходни изасланици предсједника и Предсједништва БиХ и Коалиција за РЕКОМ, у октобру 2014. године. Статутом РЕКОМ-а, утврђени су сљедећи задаци те комисије:

да прикупи податке о случајевима ратних злочина и других тешких кршења људских права;

да прикупи податке о судбини несталих и сарађује са надлежним тијелима која се на странама уговорницама баве потрагом за несталима;

да изради пописе цивила и бораца који су изгубили живот или нестали у вези са ратом или другим обликом оружаног сукоба;

да прикупи податке о мјестима затварања у вези са ратом, о лицима која су противправно затварана, подвргавана мучењу и нечовјечном поступању и изради њихов свеобухватан попис уз заштиту идентитета када је то неопходно;

да истражи политичке и друштвене околности које су одлучујуће допринијеле избијању ратова или других облика оружаног сукоба, као и чињењу ратних злочина и других тешких кршења људских права;

да одржи јавна слушања жртава и других лица о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права и

да препоручи мјере које се односе на спречавање понављања кршења људских права и на репарације за жртве.

Четврти самит Берлинског процеса, у јулу 2018. године у Лондону, организује Канцеларија Уједињеног краљевства за спољне послове и комонвелт (УК ФЦО), у којем учествују премијери, министри спољних послова и економије БиХ, Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније и Косова (западни Балкан), чланице ЕУ – Њемачка, Аустрија, Француска, УК, Италија, као и Словенија и Хрватска, двије од шест федералних јединица бивше СФРЈ. У Берлинском процесу учествује и Форум цивилног друштва, који такође предлаже потписивање споразума о оснивању РЕКОМ-а на Самиту 2018. године.