Чекићу се придружила Радмила Срдић, власница роштиљнице у Приједору
Ђури Чекићу из Доњих Кола, након девет дана штрајка глађу у бањалучком парку "Младен Стојановић" уплаћено је из буџета предсједника Републике Српске десет хиљада марака. Међутим, Чекић није прекинуо штрајк, јер тражи да му се прикупи још толико за изградњу породичне куће за седмочлану породицу и дијете које очекује. Њему се данас у парку придружила […]
Ђури Чекићу из Доњих Кола, након девет дана штрајка глађу у бањалучком парку "Младен Стојановић" уплаћено је из буџета предсједника Републике Српске десет хиљада марака.
Међутим, Чекић није прекинуо штрајк, јер тражи да му се прикупи још толико за изградњу породичне куће за седмочлану породицу и дијете које очекује.
Њему се данас у парку придружила и Радмила Срдић из Приједора, која тражи осам хиљада марака како би покренула народну кухињу.
Парковске клупе у парковској хладовини више не служе за одмор шетачима и онима који хоће да у парковском миру предахну. Ове клупе су домаћини онима који су протестом одлучили да дођу до бољег сутра.
Радмила Срдић из Приједора тражи једнократну новчану помоћ од осам хиљада марака да постојећу роштиљницу прилагоди народној кухињи и купи неопходно суђе. „Имам доста пензионера самаца који имају пензије, али им нема ко кухати и спремати. Ја би им испостављала кући. Један оброк, супа, ручак, салата и хљеб коштали би четири марке. Значи мјесечно изађе 110 марака.“, појашњава Радмила.
Као борац прве категорије обраћала се свим институцијама, од локалних до ентитетских, па и предсједнику Српске. Обраћала се и Борачкој организацији и њеном предсједнику с којим је, како каже од 1992. до 1996. године дијелила ратне дане. “Не подлијежем њиховим правилима, зато што сам угоститељска дјелатност, а они за то не дају ништа. Не могу бити пољопривредник кад немам за то услова“,истиче Радмила.
Ноћи се, каже не боји. Дочекаће је на клупи. Жао јој је само што у миру спава као да је рат и што на такав начин мора да се избори за боље сутра.
Подстицаје су многи добијали и угоститељству и услужним дјелатностима, каже, па не види ништа спорно да и она добије подстицај. Новац и то 10 хиљада добио је њен саборац по штрајку Ђуро Чекић, али он не одустаје од штрајка глађу. Тражи још толико.
„Ако је власт имало заинтересована, то се може скупити. Град нека да двије и по хиљаде марака. Толико и Центар за социјани рад, Влада, ресорно министарство и то је то. Па да идем својој кући. Зима иде, да идем изградити тај објекат да се може прије зиме уселити.“, каже Чекић.
Чекић се одлучио на штрајк глађу, јер владајући СНСД није испунио предизборно обећање да ће његовој вишечланој породици изградити етажу куће.
Ajmo ljudi proestvovati, ovako je brate dosadilo, svaki dan isto…
Treba pokrenuti inicijativu da se ovaj park nazove „Park gladnih“, ili „Park plača“.
To je to, kome god šta treba i koji god bolesnik je kako protumačio riječi nekog političara treba da ide u park da štrajkuje gladju.
Ako ovima prodje odo i ja, nije mi kredit bio dovoljn da napravim kuću, nedostaje mi 10 000 pa da i ja dobijem nešto. Nema veze obuću majicu u bojama koje budu tada na vlasti i krećem da kukam. Narod će biti na mojoj strani jer je takav narod 🙂
Stigao je i treći štrajkač iz Šipova.Bar polovina ovog napaćenog i prevarenog naroda ima razloge da štrajkuje u ovom parku.Valjda i to nešto govori.Narodu je dobro samo on to ne zna.Ne vjerujte svojim očima.Drugi su tu da vas u to uvjere.
Prejaki su, jedan hoće 20000 za kuću jer je usvojio 5 djece, ova druga ima roštiljnicu i hoće da je preuredi u restoran za stare pa da joj država da 10 000 a treći je tek stigao ali nije bio tu da odgovori novinarima šta on traži 🙂
Meni je žalosnije na šta su mediji spali i o čemu pišu. Toliko važnih tema u društvu a oni pišu o pomahnitalim željama bezobraznog naroda.