Чека се став Лешинара: Петокрака из 1926?
Овај графит, или мурал ако хоћете, освануо је у насељу Обилићево у Бањој Луци и представља грб клуба из времена комунизма.
Само његово постојање истовремено доказује двије ствари:
-петокраку у бившој СФРЈ поштују и сјећају је се као своје само Срби.
– када год је петокрака у игри као симбол, српско писмо мора бити латиница.
Сад, пошто је навијачка група ФК Борац, позната као Лешинари, већ одавно ван самоуправно-социјалистичке линије, чекаћемо да видимо њихов став о овом питању.
Није баш најјасније ко је и зашто направио овај мурал у Бањој Луци, те што се није ишло до 1926. године када је овај клуб и основан.
То је историја Борца. У чему је проблем!?
Хоћемо ли опет брисати историју, или би за промјену могли и нешто научити. Раздвојити добро од лошег и ићи даље трудећи се у добру.
Nisam za ove vrste grafikologije kao na primjeru iz Obilićeva. Taj grb je naš klub imao dok je Titov režim otimao od Banjaluke i gradio po Sarajevu, Tuzli, Mostaru, a po Banjaluci raseljavao sve srpsko i dovodio muslimane, revidirao istoriju i balansirao fašiste i antifašiste, davao turska imena po našem gradu naseljima iako je Banjaluka vječito bila srpska. Od Turaka sem patnje i golgote ostao je jedino kastel i džamije, a za deceniju srpskoj kraljevstva dobili su i titulu prijestolnog grada, i banski dvor i gradski most, i pozorište, i gradski park i hramove i sve da počenomo ličiti na grad a ne na trusku vukohebinu.
Па ово је историја Борца као и претходни и потоњи симболи које је имао. Под овим грбом је Борац освојио једини европски трофеј, а и југословенски. Требамо ли мијењати имена и прекарајати и крити историју клуба као што су ономад сусједи радили са пројектом „Н.К. Кроација“?
Иако не контам шта је аутору била порука и циљ с овим муралом, чињеница је да је фудбал и клуб у вријеме овог грба значио нешто друго и није био узурпиран и приватизован од стране „спортских радника“ на начин на који је данас.
Док се Срби не окану комуносатанистичке идеологије, симбола, Вроза и сл. нема нам среће. Једнако су страдали од кукастог крста и црвене звијезде. Нема битне разлике.
Је ли Вања Лука имала фудбалски клуб прије 1941.?
Шта је било са њим послије 1945.?
Шта је било са Славијом из Сарајева?
Зашто комунисти нису наставили континуитет рада клубова из Краљевине Југославије?
Зашто су их погасили и формирали ФК Партизане, Црвене зв(иј)езде, Борце, Пролетере, Слободе,…, широм Југославије, а нарочито у Српским срединама?
Пре нешто мање од две деценије кажем другарима из удружења ЋИРИЛИЦА Београд да бих платио израду великог транспарента од платна ради показивања на стадиону ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ, а да они смисле поруку. Један је одмах рекао : ЋИРИЛИЦА = СРБИЈА . Покажемо на стадиону поруку на платну дугом 14 ми високом 1,5 м, али је РТС пазио да га случајно не сними и покаже на ТВ. Одемо и други пут када су млади скраћене Југославије ( Србија+ Ц.Г) играли против Хрватске . Вучинић је дао гол и протрчао иза мреже према гледаоцима. Тек тако је, на брзину, ухваћен у кадар наш транспарент и видела га је цела Србија. И до тада су навијачи ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ неговали само ћирилицу , једини у целој бившој СФРЈ ( изузев Македоније). Али се десило чудо : после показивања транспарента прешли су на ћирилицу и навијачи ПАРТИЗАНА (ГРОБАРИ). Недуго потом више се у Београду није могао видети ниједан навијачки латинички графит ! А када сам разапео транспарент с поруком ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ изнад регионалног пута Бијељина – Бања Лука , поред мог села Календеровци код Дервенте , аутобуси су заустављани да би то било фотографисано. Мила Алечковић је говорила на ТВ да живи у Паризу али је најсрећнија када дође у Републику Српску и прочита такву добродошлицу . Сарајевска ТВ је снимила емисију о томе али не и бањалучка! Није се јавио ниједан професор са Филозофског или Филолошког факултета а камоли неки политичар.Нема ко да каже српском народу шта је његово и шта треба да негује и воли. Да негује и воли оно чиме се чува Република Српска.
Ових дана сам поново читао Календар 1992.Друштва ПРОСВЈЕТА . У њему је овако ћирилицу поменуо проф.др Војислав Максимовић :
„…готово смо заборавили нашу историју, сметнули с ума традицију, обезвриједили ћирилично писмо…“
Проф .др Алекса Буха :
„А подручја будућег дјеловања су бројна : од бриге за равноправну јавну употребу ћириличног писма …“
Видиш ли народе србски да они који су школовани, плаћени и титулисани да брину о твојим националним вредностима могу да добаце само до равноправности писама коју су ти комунисти потурили 1954.г.а никако до враћања ћирилице која је србска већ хиљаду година.
Када би ћирилица могла бити враћена србском народу ? Само онда када то хтедне Александар Вучић, па се на њега угледа Милорад Додик, јер је опредељење за писмо искључиво политичко питање, а никако стручно језичко. То су хтели и учинили Радован Караџић и Момчило Крајишник , па је Република Српска рођена у ћирилици, али њихови наследници нису дорасли том узвишеном циљу, па је она поново потопљена унитарном југословенско-спскохрватском латиницом.
Друг Тито више не влада Србима , сада влада другарица хрватска латиница !