Чега се паметан стиди, Глигорић се додичи

Ових дана могли смо у медијима Републике Српске чути вијести о пресељењу Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове у нове пословне просторије, које се налазе у склопу зграде Административног центра Републике Српске. Пише: Милорад Елез, дип. геод. инж. Том приликoм медијима су се обратили премијер Милорад Додик и директор Управе Тихомир Глигорић и изнијели […]

уторак, јул 6, 2010 / 12:01

Ових дана могли смо у медијима Републике Српске чути вијести о пресељењу Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове у нове пословне просторије, које се налазе у склопу зграде Административног центра Републике Српске.

Пише: Милорад Елез, дип. геод. инж.

Том приликoм медијима су се обратили премијер Милорад Додик и директор Управе Тихомир Глигорић и изнијели низ неутемељених и нетачних чињеница којима глорификују рад ове институције и сам чин пресељења третирају као огроман успјех садашњег менаџмента Управе и Владе Републике Српске.

Као дпломирани геодетски инжењер и неко ко је годинама радио у овој институцији (цијело вријеме инспектор или руководилац) не могу а да јавност не упознам са правом истином и да не изнесем неколико контрааргумената који побијају потребу куповине пословног простора и тврдње премијера и директора.

Зашто се уопште селити?

Куповина пословног простора од 2700 м2 по цијени од 13.250.000 КМ и то властитим, а не буџетским средствима ничим се не може оправдати. Наиме и до сада је Управа била смјештена у властитом пословном простору површине 1300 м2. Овај простор 2003. године купљен је за 2.925.000 КМ и у потпуности је задовољавао потребе Управе.
Трошити властита средства за куповину пословног простора и тиме се хвалити како се тобоже не троше буџетска средства је лицемјерно из више разлога. Прво, то је противзаконит чин, јер поменута средства се могу користити искључиво за успоставу евиденције-катастра непокретности. Друго, око 400.000 хектара новог премјера је на „чекању“ како би се на основу њега успоставила евиденција, а на том подручју у употреби је неажурни и нетачни пописни или катастар заснован на тзв. Аустро-угарском премјеру.

Међутим када је Тихомир Глигорић у питању онда врхунац перфидности не постоји, јер поменута особа у сваком сљедећем тренутку надмаши саму себе. Наводно је Глигорић забринут због тога што је закуп пословног простора за ПЈ Бања Лука (читај Катастар) до сада износио 600.000 КМ на годишњем нивоу, па као свој велики успјех наводи чињеницу да ће се у простор који је Управа до сада користила уселити ПЈ Бања Лука. Али је пропустио рећи да је управо он тај који је понизио и струку и институцију и осим бањолучке и подручне јединице Приједор, Билећа, Котор Варош, Кнежево, …. и да даље не набрајам „послао у подстанаре“ уз обавезу плаћања милионског закупа на годишњем нивоу. Интересантно је да се овдје ради искључиво о подручним јединицама лоцираним у општинама чији су начелници из владајуће већине на нивоу Републике Српске. Тешко ли је закључити зашто је то тако.

Геније

Од успоставе катастра, а то се на овим просторима десило прије више од 100 година просторије катастра су се налазиле у зградама локалних администрација-општина, и све тако до доласка Глигорића на чело ове институције. А онда је прорадила његова „генијална“ идеја да нешто што је функционисало више од једног вијека уништи и ради нечијих парцијалних интереса, а између осталих и својих „властита средства“ троши за плаћање кирија.

Узгред речено, властита средства Управе које он помиње нису никаква средства која Управа остварује вршењем услуга на тржишту рада, већ искључиво средства која су производ наплате коришћења података премјера и катастра непокретности (копије катастарских планова и листови непокретности) и највећим дијелом се убиру од грађана.

Ваља овом приликом напоменути да ће пресељењем у „старе“ просторије Управе, а да би остварили своје потребе, грађани морати користити и по два превоза, јер се просторије налазе у индустријкој зони.

Глигорић изјављује: „Управа је завршила 98 одсто послова, а оних два одсто нисмо, јер све не зависи увијек од нас“. Апсолутно се слажем са овом изјавом, али уз малу исправку па реченица треба да гласи: „Ја сам у периоду од свог доласка у Управу крајем 2007. завршио 98 одсто својих личних послова, а оних два одсто нисам, јер све не зависи увијек од мене“.

Да ће се усељењем у нове пословне просторије десити чудо у смислу организације, кадрова, техничке и технолошке оспособљености може изјавити или лицемјер или неко ко не зна колико зграда Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове мора имати врата и прозора.

Геодетска струко и Геодетска управо, нека ти је Бог на помоћи.



Оставите одговор