ЦЦИ: Привреду гуши више од 300 парафискалних намета

У БиХ има више од 300 парафискалних намета на свим нивоима власти, који оптерећују домаћу привреду, а самим тим и успоравају економски раст, отварање нових радних мјеста те негативно утичу на стандард грађана, упозорили су данас из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ). Процентуално гледано, више од пет одсто укупних трошкова пословања сваке фирме у БиХ односи […]

понедељак, децембар 8, 2014 / 23:48

У БиХ има више од 300 парафискалних намета на свим нивоима власти, који оптерећују домаћу привреду, а самим тим и успоравају економски раст, отварање нових радних мјеста те негативно утичу на стандард грађана, упозорили су данас из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Процентуално гледано, више од пет одсто укупних трошкова пословања сваке фирме у БиХ односи се на трошкове парафискалних намета, док они само привреди у РС годишње узму више од 200 милиона марака, и то у условима кризе и неликвидности. Неки до тих намета су, примјера ради, накнаде за кориштење спектра фреквенција, разне накнаде коморама и туристичким заједницама, таксе за овјере, опште и посебне водне накнаде, разне судске, административне и комуналне накнаде, чланарине, накнада за општекорисну функцију шума и бројни други намети на свим нивоима власти, од општина и градова, преко институција ентитета и БиХ.
С тим у вези, ЦЦИ покрећу кампању "Мање парафискалних намета – више економског раста", за умањење парафискалних намета домаћој привреди, која се покреће у периоду формирања нових законодавних и извршних органа власти, у сарадњи с удружењима послодаваца РС и ФБиХ.
Адис Араповић, пројект менаџер ЦЦИ, рекао је да је стање пословног амбијента у БиХ дошло до критичног нивоа, те да им је намјера скренути пажњу јавности на постојеће препреке у пословању у БиХ, извршити притисак на новоизабрану власт да иницира промјене политика које се односе на област пословања, и то преко рационализације и редукције броја и висине парафискалних намета. Према његовим ријечима, у БиХ не постоји јединствени регистар парафискалних намета као што је то случај у земљама ЕУ и региона.
"Да би пословале у оквирима закона, фирме у БиХ се морају придржавати више од 20 закона везаних за фискална и парафискална давања, те више од 30 закона који прописују казнене одредбе, а током године у обавези су на разне адресе предати око 150 различитих пријава и образаца", казао је Араповић. Како је истакао, они ће заједно с послодавцима идентификовати кључне мјере за унапређење пословног амбијента у БиХ у сегменту парафискалних намета, креирати листу и нове законске приједлоге и осигурати успоставу прецизног регистра намета у БиХ.
Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, рекао је да пословна заједница у РС подржава све активности које ће довести до побољшања пословног амбијента.
"Надамо се да ћемо заједно доћи до регистра парафискалних намета, који се свакодневно појављују, а да то нико не контролише", рекао је Тривић. Он је додао да су парафискални намети постали извори за финансирање повећања администрације, те да је с Владом РС раније било ријечи у вези с проблематиком с парафискалним наметима.
"Тих намета има толико да се сваки дан срећете с неким од њих и ми више не знамо шта, зашто и коме плаћамо", рекао је Тривић.
У прилог свему овоме треба нагласити да је недавно објављени извјештај Свјетске банке "Доинг Бусинесс" о условима пословања сврстао БиХ на 107. мјесто међу 189 земаља свијета, што значи да је БиХ најлошија у Европи, а међу најгорима у цијелом свијету по лакоћи пословања, те је у односу на прошлогодишњи извјештај БиХ пала за још три мјеста.



Оставите одговор