Будућност у рекету: Партизанови торњеви близанци из Српске

Ако већ нисте чули за њих, запамтите имена Ђоке Шалића и Милоша Глишића. Уколико остваре своје кошаркашке потенцијале, слушаћете о њима прилично често.

Партизанова обука за високе играче је много боља него за бекове, па нема сумње да ова два момка имају прилику да на најбољем мјесту дипломирају кошарку. Осамнаестогодишњи Шалић је са Сокоца висок је 210 центиметара, а конституцијом подсјећа на Николу Пековића. До овог љета био је члан сарајевске екипе Старс, а са репрезентацијом Србије на Свјетском првенству за играче млађе од 19 година је освојио сребро.

О њему се говори као о најперспективнијем младом европском центру, а на турниру јуниорске евролиге постизао је у просјеку 19,3 поена 13,3 скокова, те проглашен за најкориснијег играча.

Његовим доласком, Партизан ће формирати најталентованији центарски тандем у Европи, јер је од прошле године стандардни првотимац Партизана Никола Милутинов, један од највећих центарских бисера на Старом континенту и, такође, члан националног тима до 19 година.

Млади Милош Глишић, чији су родитељи из Доњег Вакуфа, рођен је у Бањој Луци1999, залог је за будућност кошаркашке Србије. Било би рано говорити о њему, да као 14-годишњак није био члан идеалне петорке европског првенства за младе до 16 година. Просјечно је биљежио 14 поена и 7,6 скокова, а Србија је у финалу изгубила од Шпаније.

Глишића одликује сјајна покретљивост и флуидност игре и поред висине. Има сјајну механику шута, брз и мекан избачај лопте, а у одбрани брзином излуђује ривале.

Сјајно чита блокове, али мора да напредује у контроли лопте, ако жели да буде бољи и ван рекета. То би му омогућило да боље креира позицију из дриблинга, што му је тренутно највећи проблем. Стручњаци за њега кажу да је увек "на правом месту у право време".