Будућност Црне Горе – тробојка и српско писмо

Ова фотографија је једино што је озбиљно остало од српске самосвијести у Црној Гори, а приказује Здравка Кривокапића и друге политичаре из коалиције За будућност Црне Горе.

понедељак, 31 августа, 2020 / 14:19

Српски народ и у самој Србији, а посебно у Српској, могао би идентитетски да у времену који долази прође пакао неправде, прогона, понижавања и отвореног отимања онога што му припада. На крају крајева и нестанка, као што се управо довршава тај процес у Хрватској.

Да се не би десило што и у Црној Гори, што се ево тешко и крајње неизвјесно јуче покушало исправити, треба на вријеме да се сјетимо да унуци ђедовима не одређују националну припадност! Ко жели да прави нову нацију или цркву, нека сам себи изгради цркве и пише историју од тренутка када је то одлучио. Посебно да макну шапе од језика, јер то су исто наше светиње.

Што се исходишта "црногорске нације" тиче, њу можемо тражити искључиво у 1945. години или још и ближе кад је црква у питању – 1972. године, када је једино Исо Махмутовић одбио да поруши Његошеву завјетну капелу на Ловћену, коју су власти диктатора Јосипа Броза Тита замијенили маузолејом по нацртима тада већ покојног Ивана Мештровића.

Срамотно увођење Амблем РС и укидање Боже правде не да подсјећа на то, већ је то управо покушај првог удара и културног геноцида над српском народом који се још увијек тако изјашњава, а живи западно од ријеке Дрине.

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!