Будимир: У Хрватској се ближе избори, тешко Србима

Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске упозорава да се сваки пут пред изборе у Хрватској распламсава мржња на националној основи, што за посљедицу може имати и губитак људских живота.

"На мржњи према Србима жели се још једном хомогенизовати бирачко тијело како би дало подршку оној политици која је и довела до грађанског рата у Хрватској", рекао је Срни предсједник Асоцијације Милојко Будимир.

Он је напоменуо да је тако било и 2005. године када је забиљежено више од 50 напада на Србе, а у мјесту Карин ритуално је убијен Душан Видић, чије убице ни до данас нису откривене.

"Учестале провокације у посљедње вријеме над Србима који живе у Хрватској могу се довести у везу са предизборном кампањом за парламентарне изборе који ће бити одржани у децембру", рекао је Будимир.

Као неке од примјера антисрпства у Хрватској, Будимир је навео да је након пожара у војном магацину на Пађанима код Книна од 13. септембра путем хрватских медија одговорност за пожар пребачена на некакав "Српски револуционарни покрет" из Њемачке, чиме се намјерно утицало на заоштравање међунационалних односа.

"Иако је касније ова тврдња демантована, произведен је страх код преосталих Срба и нарушен њихов тешко успостављени душевни мир", констатовао је Будимир.

Он је, као други примјер антисрпства, навео да је министар унутрашњих послова Хрватске Томислав Карамарко забранио освештање спомен-обиљежја у порти цркве Светог Стефана у Голубићу код Книна, најстаријег парохијског православног храма у Далматинској епархији.

Освештање би, како је рекао Будимир, наводно угрозило безбједност у селу и ширем подручју, а као главни аргумент забране наведено је да је трећина спомен-обиљежја подигнута изван црквеног земљишта.

"Међутим, провјером у општинском катастру у Книну недвосмислено је потврђено да је спомен-обиљежје у цјелини на црквеном земљишту. Затим је наведен и други аргумент – то да се на спомен-плочи налазе и имена `окупаторских војника`", истакао је Будимир.

Према његовим ријечима, ни тај разлог нема своје оправдање пошто ниједан од војника чија су имена на спомен-плочи никад није био процесуиран или оптужен за било какав злочин.

"Неспорна је чињеница да се на спомен-плочи налазе имена свих лица из села Голубића настрадалих у грађанском рату од 1991. до 1995. и да су међу њима цивили у највећем броју убијени по доласку Хрватске војске у августу 1995. године", нагласио је Будимир.

Он је подсјетио да су за вријеме "Олује" у Голубићу извршена два масовна злочина која до сада нису процесуирана. Први се догодио у засеоцима Радиновићи, Јерковићи, Марићи и Опачићи, гдје су људи старијих годишта мучени, убијени и масакрирани.

Други масовни злочин десио се на путу Голубић – Плавно у селу Радљевцу, гдје је на тракторској приколици убијено девет лица из Голубића. На спомен-обиљежју у Голубићу нема описа ових злочина, али су уклесана имена жртава.

"У посљедње вријеме представници удружења хрватских ратних ветерана непозвани се крећу по српским гробљима и фотографишу спомен-плоче ради увида у написе на њима, чиме не дају мира ни мртвим Србима, што је, без сумње, антицивилизацијски поступак“, указује Будимир.

Према његовим ријечима, колико србомрзитељи иду далеко види се и по томе што им сметају српска имена.

"Тако су саборском посланику ХДЗ-а Јосипу Ђакићу на предизборном скупу те странке у Осијеку засметала имена изборних противника – Ранко, Рајко, Вељко, Раде – чак и кад их носе лица хрватске националности", навео је Будимир.

Он је закључио да се на тај начин подстичу дискриминација и етничке подјеле, од чега се није оградио владајући ХДЗ.