Будимир Балабан се најежио због нерада зимске службе

Грађани нас свакодневно затрпавају фотографијама неочишћених улица и тротоара, са наметима снијега на сваком кораку, пјешацима и аутомобилима који само неким чудом избјегавају удесе, али и фотографијама које показују како се брзо и темељно чисте простори испред кућа и станова "повлаштених".

Пише Будимир Балабан

"Не пада снијег да покрије бријег, већ да свака звијер покаже свој траг", тако некако каже народна мудрост. Буквално значење је јасно, а оно дубље, пренесено значење је да све има неки свој разлог, односно узрок, који се кад-тад покаже.

Ако већ снијег у шуми пада зато "да свака звијер покаже свој траг", зашто пада у граду? Чини ми се да, за градску употребу и за ове празничне дане у Бањој Луци, изреку треба мало преформулисати, тако да гласи: не пада снијег да затрпа град, већ да се види свачији (не)рад.

а овим снијегом који је буквално затрпао град и скоро онемогућио свако кретање у прва три-четири дана, изгледа да нерад оних који су требали да то спријече, или макар сведу у прихватљиве границе, излази на видјело. Нема ружније слике од слике нечијег нерада. Грађани нас свакодневно просто затрпавају фотографијама неочишћених улица и тротоара, са наметима снијега на сваком кораку, пјешацима и аутомобилима који само неким чудом избјегавају удесе, али и фотографијама које показују како се брзо и темељно чисте простори испред кућа и станова "повлаштених".

Да се човјек најежи од нерада и од лицемјерства. Све је то гарнирано више него чудним изјавама најодговорнијих челника, о томе како је сва механизација ангажована, али је временски услови онемогућују да дјелује (?!), како грађани не треба да се буне, јер се чишћење одвија по плану приоритета, а они у то нису упућени (?!), па онда сутрадан пријетње тужбом фирмама које су задужене за чишћење (!?), итд.

Нечији нерад се више види, а нечији мање. Слаба припрема и аљкава прва реакција ангажованих фирми је свакоме видљива, у сваком градском и сеоском подручју, па и у најужем центру. То се види и о томе нећу да пишем. Ту се мало шта сад може поправити, осим да се тим фирмама обрачунају казне (наравно уколико су уговорене и уколико су по износима сврсисходне) и стављањем на листу неподобних за будуће уговоре. А за то нису потртебне тужбе, нити тужбе могу имати било каквог ефекта, јер ће однијети и вријеме и средства и, вјероватно окончати се некад, некад кад не само ова зима прође већ кад ови и неки наредни мандати одговрних прођу. Та прича о бескорисним тужбама још више подгријава наше тренутно оправдано незадовољство, да не кажем бијес, зато што се осјећамо изиграни и немоћни.

Оно што се на први поглед не види, јесте нерад, или немарност и неодговорност градске администрације која треба да сведе могућности да се овако нешто деси на најмању могућу мјеру. Ево неколико питања за оне који су најодговорнији (а зна се чија је ресорна одговорност и чија је главна одговорност).

Када су планирана средства за ове намјене, је ли се водило рачуна о томе да се може десити да напада пола метра снијега, или се планирало што мање, уздајући се у вишу силу да ће нападати само неколико центиметара и рачунајући да су грађани издржали и горе, па могу и пар дана са улицама и тротоарима под снијегом? Кад су, онда, љетос путем јавних набавки изабране фирме за овакве ситуације и послове, јесу ли оне доставиле ажурне и детаљне планове којима показују своју материјалну и кадровску спремност за тај посао? Је ли неко те планове детаљно прегледао и, по потреби, вратио на дораду? Је ли онај који то треба да ради онда обишао те фирме и увјерио се на лицу мјеста да достављени планови имају и стварно покриће у опреми и људима којима фирме за ту намјену располажу? Је ли, кад су већ све прогнозе говориле да ће снијег пасти у првим данима послије Нове године, неко опет, сад по хитном поступку и подижући ниво припремљености до аларма, провјерио стање припремљености свих, не само фирми, за брзу реакцију која треба да услиједи и у нерадни дан, ако затреба? Је ли, онда, кад је већ све почело у суботу увече, неко од одговорних обилазио сву ноћ и цијели наредни дан дежурне канцеларије ангажованих фирми и на лицу мјеста контролисао како извршавају своје обавезе, је су ли све ресурсе ангажовали, је ли дјеловање подигнуто на највећи степен хитности и озбиљности, како се ради у таквим ситуацијама? Је ли иједној фирми по хитном поступку отказан уговор, са тренутним увођењем друге фирме да преузме послове чишћења, кад је већ и врапцима на сњежним гранама и свјетиљкама било јасно да се ништа не чисти како би требало? И тако даље.., а све на линији главног питања: је ли се ишта радило онда кад треба да се уради и како треба да се уради, да би се посљедице непогоде умањиле и ставиле под контролу.

Појачан рад комуналне полиције и инспекције не може да надокнади такве пропусте, а још мање то могу учинити лоше припремљене и срочене изјаве званичника.

Сва ова питања могу да поставим из неколико разлога. Прво, зато што је такво поступање предвиђено одговарајућим актима којима се регулише овакве ситуације. Друго, зато што сам са сарадницима све то радио кад сам имао извршну одговорност за ову област. Грађани памте из тог периода и горе временске услове и знатно бољу реакцију служби и фирми ангажованих на том послу. И треће, зато што сматрам својом дужношћу, као онај који је, макар формацијски најодговорнији међу одборницима, да покренем оваква питања заједно са другим одборницима и са грађанима које представљамо.

Очекујем да ће и њихова реакција бити у овом смјеру и да ћемо, кад све прође, смоћи снаге да ова питања размотримо и на сједници Скупштине Града и донесемо закључке који ће подићи ниво одговорности свих нас у обављању послова који су нам повјерени.
Иначе ће нас затрпати нешто горе од снијега и од свега другог: нерад, немар и неодговорност.