Буцка на крову свијета

Пред мушко финале Вимблдона, мало о женском. Пише: Сузана Маџарић „Господе Боже, изнад свих облака, пошаљи ми оштар мирис отровних билина и сумпора и вулкана, резак глас ноћних звијери и потреса и грмљавина, неподносив сјај муња и сунчева колута и морске плоче, оцат и жуч и ма коју медицину, али ме не засипај пепелом мојих […]

недеља, 7 јула, 2013 / 14:30

Пред мушко финале Вимблдона, мало о женском.

Пише: Сузана Маџарић

Господе Боже, изнад свих облака, пошаљи ми оштар мирис отровних билина и сумпора и вулкана, резак глас ноћних звијери и потреса и грмљавина, неподносив сјај муња и сунчева колута и морске плоче, оцат и жуч и ма коју медицину, али ме не засипај пепелом мојих поподнева, него дај смисао и љепоту данима мојим, јер гинем под твојим равнодушним небом и искочих из своје извештале коже од неуништиве и посвећене глупости својих суграђана.

Иво Андрић „Поподне“

Куда иде овај ј… свијет?! Узимам си за право да пишем ову ријеч на ј, чини ми се тако ћу бити ближе појединим коментаторима. Потежу се маме, тетке, ујне и стрине ових дана, позива на сношај са истима. Сумња се у репродуктивну способност очева, сви чланови животињског царства су присутни, а оно типа будала, кретен, идиот и сл. је устаљено и нико више не реагује, као када моја тетка каже да је нешто боли. Тако нам је ових дана на Фронталу, а ви како сте?

Сјећам се једне колумне из првог уредничког мандата Љиљане Смајловић у „Политици“, писац исте је био Слободан Стојићевић и носила је назив „Новине које сам прочитао“. Духовито и махом болно истинито! Жељко Свитлица текстом „Селебритији са наших гробова“ такође истиче поједине медијске лудости.

Марион честитам ти од срца!

Али прије свих ту је Марион Бартоли побједница овогодишњег Вимблдона. Нажалост Фронтал то чак није ни објавио, а док ово пишем излази вијест о побједи браће Брајан у финалу мушких парова,хм!

На „Еуроспорту“ увредљив чланак о квалитету тениса у женском финалу, па како ни то није доста коментатор ББЦ-јa се „шалио“ на рачун њеног изгледа, да би се послије матична кућа извињавала. Када су питали Марион за коментар рекла је: „Да ли сам сањала да ћу потписати уговор као модел? Не! Да ли сам сањала да ћу освојити Вимблдон? Апсолутно, да!“

Да је на терену Шарапова вртила стражњицом све би било другачије, чак су чоколаде са њеним именом већа вијест него побједа Бартоли. Или којег голфера Ана Ивановић љуби, многи због тога не спавају мирно! Или како се Нолетовом псу допала кујица из комшилука, можда чак у власништву нашег бившег министра Шкрбића.

Читаоци!

Медији због њих постоје, они су циљана група. Вратише ми наду. Тако један коментатор „Политике“ испод текста о распореду генских алела Новака Ђоковића и Ендија Мареја културно пита уредништво зашто нису посветили већу пажњу женском финалу Вимблдона и самој побједници.

На „Еуроспорту“ велики број коментара да се поменути чланак у потпуности уклони као и враћање мило за драго коментатору ББЦ-ја.

Надам се да ће ми наду вратити и коментатори на Фронталу (суграђани и грађани) да не посежем за Андрићем.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Сузана, сјајан текст!

    Марион је сјајан професионалац, нажалост спорт смо претворили у нешто сасвим супротно од онога што је његов смисао био прије 20 или више година. Зато више и нема оне љепоте у игри коју смо некада гледали.

    Медији су посебна прича. Коментатори такође. У жељи да испадну духовити под сваку цијену често дође до оваквих испада као што је то случај са коментатором ББЦ- ја. Свакако да је добро да су му скренули пажњу. Шампионкин одговор је шампионски, у сваком смислу те ријечи.

  2. Па сад, све је то мањ евише тако, али гледаност мушког и женског финала, и кад су најбоље рибе у њему, далеко је мање. Тако је то, можемо кмечати зашто толико фудбала у односу кошарку и рукомет, али тржиште… сад бар постоји интернет, кад сам био клинац није било наде

  3. Браво за текст, симпатична ми је увијек била ова мала лоптица скочица или кенгурко како су је прозвали Бартоли, али навијао сам за борбену Лисицки, она је буквално нека свјежина у женском тенису и цијеним ту њену агресивност по сваку цијену.
    Како год, Лисицки је изула оне досадне американке, а Бартоли је покупила на тацни славу!

  4. Гледаност женског тениса је мања посљедњих година јер се мало шта мијења. Имате Серену која када се појави готово обавезно осваја турнире и остале тенисерке којих има бар 10- ак и које се обично смјењују на челу листе, а немају ниједан Гренд слем. Не мислим да је иначе мања гледаност зато што се ради о женама. Ранија женска финала у вријеме Хингис, обе сестре Вилијамс, Белгијански Клајстерс и Енан… су била готово подједнако гледана. Данас недостаје, као у мушком тенису, пар играчица које ће да се боре за превласт тек толико да буде занимљиво.

    Нажалост све се своди на маркетинг. Можда је Родман зачетник тог правца у спорту, али данас више није пресудно да сте добар играч да бисте били омиљени или да бисте подизали гледаност. Модна линија, скандали, везе су неопходно потребни за тако нешто. То је велика штета јер спорт губи, углавном. Можда ми се чини, али мој утисак је и да су такмишења у фудбалу, од Лиге шампиона па на даље подешена у смислу да се фаворизују клубови који имају једну такву маркетиншку звијезду. Типа, Кристијано Роналод. Затим, отворена фаворизовања појединих репрезентација и клубова гдје организатори у трци за спонзорима веома воде рачуна да се појави Бекам или Роналдо и сл. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *