Бубашвабе се прилагодиле, неће да једу мамац

Једна врста бубашваба у Европи еволуирала је како би надмудрила замке које људи постављају како би их уништили.

Амерички научници су открили да ови мутанти имају "реорганизовано" чуло укуса тако да глукоза, којом се обично облаже отров против инсеката, за њих има горак, а не сладак укус.

Истраживачи са Универзитета Сјеверне Каролине су прије 20 година примијетили да поједине службе за уништавање штеточина не могу да се изборе са бубашвабама јер оне једнставно одбијају да једу мамац.

Како је др Коби Скал објаснио у часопису "Сајенс", ново истраживање је показало да је понашање инсеката резултат "неуралног механизма".

У првом дијелу експеримента, истраживачи су гладним бубашвабама понудили двије врсте хране – кикирики путер и џем.

"За разлику од кикирики путера, џем има високи садржај глукозе", објаснио је др Скал.
"Могли сте да видите бубашвабе мутанте како се бацају на џем, пробају га, а затим бјеже, згађене, да би потом навалиле на путер од кикирикија", додао је он.

У другом дијелу експеримента, тим стручњака је успио да установи разлог због ког су бубашвабе одбијале џем.

Научници су помоћу сићушних електрода пратили активност рецептора за укус бубашваба, тј. ћелија које реагују на укус, а које се налазе у микроскопским длачицама у устима инсеката.

"Ћелије које нормално реагују на горко, реаговале су на глукозу, што значи да је бубашвабама џем имао горак укус", казао др Скал.

У контакту са глукозом су реаговале "попут бебе која с гађењем испљуне спанаћ", навео је он, додајући да је истраживање указало на ново поглавље у борби људи и бубашваба.

"Настављамо да на њих бацамо инсектициде, а оне стално еволуирају како би нас надмудриле", рекао је др Скал у изјави за Би би си.

"Увијек сам имао велико поштовање за бубашвабе. Оне зависе од нас, али су и веома вјеште у томе да нас искористе", истакао је он.