БС у БЛ: Буна против дахија, кидање букагија

Један од стихова реп групе Београдски синдикат, много говори о суштини њиховог бављења музиком.

БС је синоћ на тврђави Кастел у Бањој Луци одржао двоипочасовни концерт, а веза која је остварена са бањоличком публиком личи на ону коју има још један београдски састав – 357.

Синдикатлије су, према соспственом признању оставиле срце на бини, испред и око које се направио прави навијачко-патриотски амбијент, својствен концертима Београдског синдиката, а којем је допринијело освајање титуле ФК Борац, као и хапшење генерала Ратка Младића.

Његово име је било прво што се скандирало прије изласка репера пред публику, а пјевало се и предсједнику Србије, Борису Тадићу у оном тону, чувеном по српским стадионима ,, Спаси Србију и убиј се…."

Синдикат није спомињао ни Бориса ни Ратка, ни у текстовима ни у порукама публици, али нису штедили грла и микрофоне да пренесу поруке којима обилују пјесме са свих њихових албуима, а поготово са овог посљедњег "Дискретни хероји". Те поруке стају у ријечи: У памет се!

Једини кога су споменули прије пјесме били су навијачи и фудбалери Борца, којима су честитали титулу уз тактове пјесме Свим срцем.

Ако су пјесме из ране фазе БС, као што је "Дивљина" постизале супротан ефекат и бивале популарне баш код типова који су предмет критике у пјесми (слично као код филмова "Ране" и "До коске"), Синдикат сада, нема сумње, јесте један здраворазумски реп бенд који инсистира на љубави према Србији, пријатељству, солидарности, истини, истрајности, и свему ономе што се назива правим вриједностима, чије ишчезавање у друштву из којег овај долазе, аутоматски и порузрокује њихову пјесме и мантру типа: крајње је вријеме – вратимо се себи.

У недостатку онога што је некада био рок, пјесме БС, прави су настављачи јасне и недвосмислоене, неупаковане и директне критике друштва, али и државне политике.

Публика у Србији и РС је, ваљда је свима јасно, жедна таквих ријечи.

Отуд на Кастелу навијачи, и дјечаци и дјевојчице, али оно што је било најупадљивије – на концерт су родитељи довели дјецу.

У музичком смислу, БС је потврда да Срби имају свој реп, своју верзију хип-хоп музике, а то је она која није фолирантска, која долази у помало сировом паковању, без увијања и лажи. Како каже један млађи изданак те музике из Новог Београда : "Нисам растао с реперима, него с’ народњацима.." и то се види и не крије, прије свега у музичкој подлози, тј инструменталима који прате текст. А то зна и Едо Маајка