БРОЈ 23 (THE NUMBER 23)

Сваки припадник Јединице за контролу животиња који претрпи напад животиње, мора ићи на психолошку процјену. Довољно је да чујете овакву реченицу, па да схватите колико се постулати земље из које филм долази, разликују од оних у нашој. Малоприје сам шутнуо пса који ми се мотао око ногу. Наш главни јунак је припадник поменуте јединице и […]

петак, фебруар 17, 2012 / 21:01

Сваки припадник Јединице за контролу животиња који претрпи напад животиње, мора ићи на психолошку процјену. Довољно је да чујете овакву реченицу, па да схватите колико се постулати земље из које филм долази, разликују од оних у нашој. Малоприје сам шутнуо пса који ми се мотао око ногу.

Наш главни јунак је припадник поменуте јединице и на почетку филма постане кандидат за посјету бихевиористи. Његова жена, чекајући га за састанак поводом његова рођендана док је он каснио из превијалишта, купи му књигу под називом Број 23. Са поднасловом "роман опсесије, написао Топси Крепс".

Наш симпатични ветеринар (тумачен од стране изванредног Џима Керија), проналази себе у књизи. Све му се чини као да говори о његовом животу. Уз нешто јаче експлицитних сцена за озрачје породичног филма, уводимо се у причу о Фабрицији. Тајанственој љепотици, љубавници приватног детектива који је главни јунак романа.

Имамо приповједачки глас тог главног јунака, који некада прича о сопственом животу, а некада је читач романа у којем га је плавуша, коју је спасио од самоубиства, заразила причом о броју 23. Не треба напомињати да је глумац исти. Нешто слично као у филму Пи, све се своди и прерачунава на број 23. Таман је сишао испод њеног балкона, а плавуша је по старом добром филмском обичају слетила прије њега. Главом о бетон.

Испоставиће се на крају да је он, наравно, написао ту књигу. Да је он био убица и да други човјек лежи у затвору због тога. Он му каже да, у случају да је написао књигу, не би користио блесаво име топ сикретс.

Читава фамилија се ангажује у проналажењу човјека који је написао књигу, те нађу више него што су прижељкивали. Пошаљу 23 кутије пуне стиропорског снијега, које отвори неки чича. Затим му каже да би требао бити мртав, и знати тајну поменутог броја.

Врати му се све у сјећање, и то нам се уредно, али доста добро снимљено, исприча. Да је био у љубавној вези са извјесном Лором, да је иста била опсједнута сексом под пријетњом ножем, да га је оставила због неког професора, којем је послије прикачено убиство, јер је он скочио с балкона и сјебао главу до амнезије.

Филм је у сценаристичкој основи реплицирано, мозаично срање; но изузетно је добре камере, фотографије, монтаже и глуме. Свега онога што чини квалитетан филм без душе.

Зато сам оволико и писао о њему.

(Редитељ: Џоел Шумахер; Писац: Фернли Филипс)



Оставите одговор