Британски научници: Диклофенак треба забранити

Аналгетик диклофенак који користе милиони људи требало би да буде забрањен јер повећава ризик од срчаног и можданог удара за готово 50 одсто, тврде британски научници.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства за Блиц кажу да је током посљедње три године забиљежно 37 случајева нежељених реакција на диклофенак.

Највећи број нежељених реакција у пријављеним случајевима био је очекиваног карактера (наводи се у сажетку карактеристика лијека) и највећим дијелом се односе на поремећаје коже и поткожног ткива (осип, црвенило, свраб, уртикарија…), благог до умјереног карактера. Пријављени случајеви нису довели до измјене у повољном односу користи и ризика за лијекове са активном супстанцом диклофенак.

У саопштењу АЛИМС-а стоји и да нема информације да су спровођене икакве безбједносне регулаторне мјере за ове лијекове широм свијета у посљедњем периоду.
Лијекови који садрже активну супстанцу диклофенак спадају у групу нестероидних противупалних лијекова (НСАР) који су важни у лијечењу артритиса и других болних стања и доступни су на тржишту већ дуги низ година.

Сви лијекови који садрже ту активну супстанцу, а примјењују се орално (кроз уста), ректално или су у облику ињекција, издају се искључиво на љекарски рецепт и могу се користити само на препоруку љекара.

Постоје и безбједније алтернативе овом лијеку, кажу истраживачи труста здравственог осигурања Бартс и са Лондонског медицинског и стоматолошког факултета, који желе да се диклофенак забрани у свијету.

Диклофенак се, према писању Д’ Телеграф-а, користи кад ибупрофен није довољно јак.
Прије двије године су британски научници открили да је био повезан с 40 одсто већим ризиком од срчаног и можданог удара. Та анализа искристалисала је страхове многих љекара, које овај лијек забрињава већ годинама. Друга студија, такође објављена 2011, истакла је да диклофенак подиже ризик од смрти од срчаног или можданог удара четири пута.

Диклофенак се још увијек појављује на листи “есенцијалних лијекова” Свјетске здравствене организације у 74 земље, каже Дејвид Хенри, извршни директор Института за клиничку евалуацију науке на Универзитету у Торонту, који је учествовао у истраживању. Он је рекао да “диклофенак, с обзиром на доступност сигурнијих алтернатива, не би требало да буде на попису националних есенцијалних лијекова”, пише лист.

Ипак, представник Британске регулаторне агенције за лијекове и здравствене производе за односе с јавношћу рекао је: “Наш савјет остаје исти; ови лијекови треба да се користе кратко и требало би с најнижом могућом дозом контролисати симптоме”.