Британски безбједносни аналитичар: За БиХ опаснији домаћи терористи од Исламске државе

Стручњак за борбу против тероризма Владо Азиновић рекао је да "домаћи терористи" представљају озбиљан проблем земљама западног Балкана, а нарочито проповједници који другачијом верзијом ислама од увријежене, индоктринирају локално становништво.

субота, септембар 29, 2018 / 19:32

Азиновић је навео да један од ризика у региону представља све већи утицај страних фигура, од религиозних вођа, политичара, па чак и забављача који су, како је рекао, у неким случајевима дио системског настојања да утичу на политички, привредни и социјални смјер земаља западног Балкана.

Он је навео да су дјелимично оправдане бојазни да стране терористичке групе могу наћи подлоге у региону, посебно с обзиром на историју сукоба, политичку корупцију и економске дисфункције које обиљежавају многе земље бивше Југославије.

"С обзиром на то да је такозвана `Исламска држава` разбијена и да је углавном окончан повратак страних бораца, безбједносни проблеми повезани са ИСИЛ-ом или другим џихадистичким групама су трансформисани. Упркос бруталном начину на који је утопијски сан о исламској теократији по замисли ИСИЛ-а завршио, организација живи и прелази у оно што многи стручњаци већ упућују на ИСИЛ два", навео је Азиновић.

Према његовим подацима, из БиХ је у пет година у такозвану "Исламску државу" отишло 240 лица, наводи "Вечерњи лист" издање за БиХ.

Иако облик и утицај џихадистичких организација остају брига многим званичницима западног Балкана, Азиновић је рекао да су бројни стручњаци нагласили како су мање забринути због изгледа бившег борца који се враћа са жељом да почини насиље, него због "усамљених вукова" који се учине познати властима први пут када почине терористички напад.

"У највећем дијелу повратници из Сирије и Ирака познати су званичницима и прате их обавјештајни актери. То нуди `домаћим терористима` релативно већу слободу кретања и способност комуницирања без пратње, што их чини потенцијалним већим ризиком за друштво", наводи Азиновић.

Азиновић, између осталог, наводи и да фондације заливских земаља, посебно у БиХ и на Косову, настоје промовисати друкчију верзију ислама од оног у БиХ, али да нема доказа у њиховој повезаности са радикалним екстремизмом.

Азиновићево истраживање објављено је као дио пројекта под називом "Разумијевање насилног екстремизма на западном Балкану", који финансира британска Влада.



Оставите одговор