Британци уништили доказе о својим колонијалним злочинима

Хиљаде докумената, у којима се детаљно описују срамотни злочини током посљедњих година британске империје систематски су уништавани да на би пали у руке наредних влада, резултати су званичне анализе.

Папири и документа која су преживјела чишћење тајно су пребачени у Велику Британију, гдје су били сакривени у архивама Форин офиса 50 година, ван домашаја историчара и званичника, пише данас "Гардијан".

Архива је изашла на свјетло дана прошле године, када је група Кенијаца, затворена и мучена током побуне Мау Мау против колонијалних власти, добила право да тужи британску владу.

Форин офис обећао је да ће објелоданити 8.800 фајлова из 37 бивших колонија који су чувају у добро чуваном ценру за комуникације у Хенслоп парку у Бакингемшаиру.

Историчар, одређен да надгледа анализу и трансфер докумената – Тони Баџер са Кембриџа рекао је да откриће архиве ставља Форин офис у "срамотну и скандалозну позицију".

"То документи требало је да буду у јавним архивама 80-тих година прошлог вијека. Значи, касне", рекао је он.

Први документи биће доступни јавности у Националном архиву у Кјуу у Сарију.

Документација у Хенслоп парку укључује мјесечне обавјештајне извјештаје о "елиминацији" непријатеља колонијалних власти у Малаји 50-тих година 20. вијека, затим потврде да су министри у Лондону знали за случајеве мучења и убистава герилаца покрета Мау Мау у Кенији, укључујући случај мушкарца који је жив испечен, као и присилно исељавање мјештана острва Дијего Гарсија у Индијском океану.

Међутим, постоје докази у писаној форми да најосјетљивији документи касне британске колонијалне ере нису сакривени, већ једноставно уништени.

У тим документима дају се инструције за систематско уништење 1961. године након што Јан Меклеод, државни секретар за колоније, наложио да владе колонија након стицања независности не треба да добију материјал који би "могао да осрамоти владу Њеног величанства" као и припаднике полиције, војске, администрације и доушника, што би "могло да компромитује обавјештајне изворе или да буде неетички искориштено у новој влади".

Међу уништеним документима су и докази о злостављању герилаца Мау Мау у затворима британских власти, који су мучени и на крају убијени, о 24 ненаоружана сељака у Малаји које су масакрирали војници – припадници Шкотске гарде 1948. године, затим веома осјетљиви документи које су држале колонијалне власти у Адену, гдје је обавјештајни корпус држао тајни центар за мучење неколико година 1960-тих, као и документи у Британској Гвајани, колонији чија је политика зависила од влада САД и чији је први лидер након стицања независности збачен у пучу који је организовала ЦИА.

Чини се да документи који нису уништени држани у тајности не само да заштите британску репутацију, већ да заштите владу од евентуалних судских поступака, међутим, ако мала група затвореника Мау Мау буде успјешна у својој законској иницијативи, очекује се да ће сличан потез слиједити хиљаде људи.

Овај случај пажљиво прате и бивши герилци Еока, које су 1950-тих заробили Британци на Кипру као и многи други који су затварани и испитивани између 1946. и 1967. године.

У документима се види да је колонијалним званичницима наложено да раздвоје документацију која ће остати у земљи након стицања независности од оне која ће бити предодређена за уништење.

Званичници су упозорени да ће бити процесуирани ако било који документ однесу кући. Како се независност приближавала велики сандуци са документима уклоњени су из колонијалних министарстава у канцеларије гувернера, гдје су похрањени у нове сефове.

Дате су јасне инструкције да Африканци, у случају Кеније, не смију бити укључени у ово "чишћење, осим службеника кенијске владе, који је британски поданик европског поријекла".

Када би се неки важан документ уклањао из архиве, стваран је други лажни, који су стављали на његово мјесто. Ако то није било практично, документи су уклањани масовно.