Брдски бициклизам 2
Повод за писање овог текста је, могло би се рећи, еуфорија у Републици Српској која је настала након објављивања вијести да је "Национална географија” уврстила Босну и Херцеговину у "TOP 10" дестинација за авантуристички туризам. Прву вијест сам чула у „Јутарњем програму“ РТРС-а, затим прочитала текст господина Свитлице на порталу Фронтал и на крају je […]
Повод за писање овог текста је, могло би се рећи, еуфорија у Републици Српској која је настала након објављивања вијести да је "Национална географија” уврстила Босну и Херцеговину у "TOP 10" дестинација за авантуристички туризам.
Прву вијест сам чула у „Јутарњем програму“ РТРС-а, затим прочитала текст господина Свитлице на порталу Фронтал и на крају je о томе писао ЕуроБлиц. Било би то лијепо да се то мишљење “Нешенал Џиографи” односи на читаву Босну и Херцеговину. Да, односи се на БиХ, али не БиХ у којој се налази Република Српска као ентитет и самостална туристичка цјелина. У тексту се говори о бициклистичкој рути од Сарајева до Лукомира. Зар у Републици Српској, која је за брдски туризам много сигурнија, нема таквих локација? Очигледно је да нема.
Да је ико од поменутих, осим што је пренио вијест, претражио сајт „National Geography” видио би под насловом „Чињенице о Босни и Херцеговини“ , мапу БиХ са ентитетском границом. Међутим, од градова су уписани само Сарајево, Тузла и Мостар. Касније, повећањем мапе појављују се и друга мјеста, али нигдје не пише гдје је Република Српска.
Али и ово:
„На планинском југоистоку Европе, босански муслимани, или Бошњаци, воде своје поријекло у хришћанским Словенима који су се преобратили у ислам под Турцима ради пореских и земљишних предности. Југославија је признала Бошњаке као посебан народ 1969. године. Словени муслиманске вјере и римокатолички Хрвати гласали су почетком 1992. за независност од Југославије, већина православних Срба жестоко се противила. У наредном периоду грађанског рата од 1992.-95. умрло је око 250.000 људи. „
Да би се боље схватило о чему говорим довољно је отићи на страницу „БХ туризма“ , погледати страницу www.bhtourism.ba и видјети мапу Босне и Херцеговине. „Земља у облику срца“ подијељена је на пет регија. Ко им је дао допуштење да на овај начин представљају Босну и Херцеговину и Републику Српску, чије ентитетске границе уопште нема?
Ни на страници “National Geography” о ентитетској граници нема ни говора, чак је једна регија више. Дакле, туристички Република Српска по тим изворима не постоји.
Медији посебно, а и појединци који пишу текстове о туризму и понуди у Босни и Херцеговини требали би да погледају на који начин се врши промоција туристичких ресурса у Босни и Херцеговини, прије него што утроше вријеме или простор за такве текстове.
И сада су сви усхићени што нас је “National Geography” препознала као авантуристичку дестинацију. Републику Српску није јер она за њих не постоји. А у Републици Српској, у Туристичкој организацији Републике Српске нема више никога ко би наставио промовисање РС као самосталне дестинације. Много је лакше промовисати Републику Српску у оквиру штанда Босне и Херцеговине, понијети туристичке проспекте и посложити их заједно са пропагандним материјалом из Федерације БиХ. Зар је важно говорити да Република Српска постоји у оквиру Босне и Херцеговине? Изгледа да није. Што би ми размишљали о начину промовисања када то за нас и за себе саме раде људи из Туристичког удружења Босне и Херцеговине.
За илустрацију ево фотографије са једног од сајмова на које се ишло, а вјероватно је тако и данас, заједно са Туристичким удружењем БиХ. Република Српска, осим увијек доњег натписа, гдје је?
КОЛИКА ЈЕ СНАГА ТУРИСТИЧКЕ ПРОМОЦИЈЕ ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ?
Велика! Првенствено зато што туристичка промоција неке њима непознате дестинације доводи људе до размишљања о истој, можда и до жеље да се иста посјети.
Оно што је значајно јесте да су први утисци које многи људи стичу о некој земљи обично засновани на имиџу те земље као туристичке дестинације. Ово је нарочито тачно за мање познате државе. Сви они који промовишу или говоре о земљи у иностранству морају разумјети и стално примјењивати њен имиџ који је изражен као суштина бренда или идентитет одређеног мјеста, у циљу јачања позитивних асоцијација повезаних са датом земљом. Нажалост асоцијације повезане са Републиком Српском нису баш позитивне. А томе у приличној мјери помажу туристички водичи о Босни и Херцеговини који се издају у Европи и Америци, са Републиком Српском у њој.
Они који праве и издавају туристичке водиче стављају исте потенцијалном посјетиоцу у руке, „ in your hand”. Стављају му на дохват руке све податке о земљи коју жели посјетити како би знао шта га и ко очекује. Али гдје састављачи туристичких водича о БиХ добијају потребне податке? У Сарајеву, наравно. А зашто? Промјеном власти 2001. године дошло је до незаинтересованости за туризам те је промоцију туризма преузело Сарајево. Сви који желе писати о туристичким ресурсима дођу најприје у Сарајево и тамо добију све информације. Туристичко удружење БиХ и Туристичка заједница Федерације БиХ заинтересовани за састављање туристичких водича и промоцију Босне и Херцеговине као цјелине, потпуно се стављају на располагање састављачима водича. Пружају информације о историји, садашњости, култури и туризму.
Прегледом туристичких водича очигледно је да састављачи не иду даље од Сарајева. Као на тацни им се послужи све што желе сазнати, а и много више од тога. Не виде потребу да пођу у Републику Српску и да у Туристичкој организацији Републике Српске сазнају све о историји, садашњости, култури и туризму Републике Српске. Али зашто нико у ТОРС-у и самој Републици Српској није учинио ништа да се промијени оно што о српском народу и РС пише у тим водичима? Не вјерујем да то баш никоме није важно. Вјерујем да има оних којима је стало до промјене лошег имиџа Републике Српске и српског народа и до истине, али исти нису у могућности ишта да направе. Или никада нису били у прилици да о томе разговарају са компетентним особама или су били у прилици али су били онемогућени да раде на томе. Неко је некад рекао, а мени се свидјело, да неспособни имају способност да онеспособе способне.
Толико за овај пут. Слиједећи текстови говоре о томе како је Република Српска представљена у туристичким водичима свијета.
Гордана Скендерија, проф.
Слажем се да нас инострани медији често скрнаве…Али када је о туризму ријеч заједнички наступ може пуно више да нам донесе.Босна и Херцеговина има пуно тога да понуди и зашто то распарчавати, мислим да би ми из РС и другови из ФБиХ требали сјести заједно и усагласити туристичку промоцију БиХ.
Зашто! Провјерена и истинито да већина људи у европи а и шире не зна пун назив наше земље, за њих смо Босниа… Даље када се неко одлучи за одмор, баш га заболе за границе: дај му прилику да ужива и троши паре код нас…
А тек када су ту имаћеш прилику да будеш добар домаћин и даш некоме разлог да поново посјети Републику Српску, а у првом боравку дај му до знања гдје је 🙂 А и та разлика коју имамо, мало њихово, мало наше само може бити плус а никако минус – туристички 🙂