Брчко: Срби одустали од МИП, али ипак ништа од договора

На дашањем састанку лидера политичких странака РС и Федерације БиХ у Брчком није постигнут договор о формирању Савјета министара БиХ и поред одустајања српске стране од мјеста министра иностраних послова БиХ, сазнаје Фронтал.РС на лицу мјеста.

Извјештава: Стефан Драгичевић

Oдустајање од МИП и фотеља у четири министарства, био је уступак који је предложио српски блок, али није уродио плодом, рекао је предсједник СДС, Младен Босић.

Предходно, предсједник СДС-а и домаћин овог састанка изјавио је да Република Српска овим приједлогом ишла два корака даље, али да су сви на крају остали на својим почетним позицијама.

Босић је нагласио да постоје концепцијска неслагања што је пресликано са стања из Федерације.

"Док се ствари у Федерацији не разријеше ми немамо никакву шансу да направио договор" – рекао је Младен Босић.

Такође је нагласио да нема довољно политичке воље и политичког простора да би се направио помак у вези формирања Савјет министара.

"Ја се надам да ово није крај приче, а уколико је крај приче онда је то веома опасна ситуација. Они који су на различитим политичким концептима мораће наћи излаз из ове кризе" – рекао је предсједник СДС-а.

Приједлог СДС-а био је да све три стране направе неки уступак у којој српска странка СДС и СНСД одустају од четири министарства укључујући и МИП.

"Понудили смо СДП-у и СДА да изаберу хоће ли у том контексту да буду трећи или други, односно хоће ли први да бирају и да имају три министарства или ће други да бирају и имају четири министарства. Ни то није било довољно да се направи договор и стога ово што је предложено сада више не важи", нагласио је Босић.

Тихић: Спорно било око позиција за Хрвате

Међу лидерима странака који су учествовали на данашњем састанку постоји сагласност да будући Савјет министара БиХ треба да броји три Србина, три Хрвата и три Бошњака и једног министра из реда осталих, рекао је предсједник СДА Сулејман Тихић.

Он је након састанка у Брчком рекао да данас нису били спорни ни Срби ни Бошњаци, већ како расподијелити позиције када је ријеч о Хрватима.

Констатујући да није постигнут договор, Тихић је рекао да је спреман да учествује у даљим разговорима без обзира ко их је заказао и на досадашње резулатате.

Човић: Није до нас

"Наш став је био логичан и нормалан да имамо предсједавајућег и два министра у Савјету министара, али договора није било", рекао је Човић.

Он је такође нагласио да ХДЗ никоме више неће допустити да заобилази легитимну вољу хрватске већине и хрватских представника, а посебно не за члана Предсједништва БиХ из реда овог народа.

Додик: Треба дефинисати ко је политички представник народа

"Према нама, политички представник народа јесте онај ко на легитимним изборима има већинску подршку, значи минимум 50 одсто плус један глас. Зато су се СНСД и СДС окупили да би та већина била легитимна", рекао је Додик након данашњег састанка у Брчком.

Додик је оцијенио да би рјешавање основног питања, а то је шта је политички представник конститутивног народа у БиХ, отворило могућности за брже рјешавање многих других питања у БиХ, а самим тим и формирање Савјета министара.

"Уколико не буде договора о томе неминовна је криза институција и самог политичког система БиХ", рекао је Додик.

Он је од данас најавио чврст став и курс српске стране, а то је да ће инсистирати на четири министарства укључујући и МИП, принцип ротације и конститутивност народа.

Љубић: Гдје је позиција Хрвата у БиХ?

Лидер ХДЗ-а 1990 Божо Љубић оцијенио је да се у БиХ сукобљавају два концепта схватања БиХ – као државе три равноправна конститутивна народа и онај који предвиђа доминацију већине над мањином, те истакао да у предстојећем периоду треба тражити одговор на питање гдје је позиција Хрвата у БиХ.

Љубић је новинарима у Брчком, након састанка лидера најјачих странка у БиХ, нагласио да је ова странка затражила хитно засједање Хрватског народног сабора гдје би било утврђено и договорено шта у том погледу чинити у будућности.

"Као политички представник Хрвата према онима који су ме бирали заступам концепт легитимног представљања конститутивних народа и у процесу формирања власти у БиХ. Овдје се поставља круцијално питање ко треба да представља Хрвате – легитимино изабрани представник, као и питање хрватске конститутивности?", пита Љубић.

Он је додао да странка на чијем је челу чврсто стоји на становишту да се БиХ може развијати, функционисати и опстати само на основу договора три народа у чему је суштина демократије коју неки, како је оцијенио, упорно негирају.

"Вјерујем да ће се сви одговорно понашати и дјеловати, али морам отворено рећи, као особа која је добила легитимитет хрватског народа, који дијелим са ХДЗ БиХ, да у предстојећем периоду морамо тражити одговор на питање гдје је позиција Хрвата у БиХ", рекао је Љубић.

Он је нагласио да не може мирно посматрати развлашћивање хрватског народа и његово деконститусање што значи избацивање из Устава.

Формирање Савјета министара било је једина тема данашњег састанка, а термин евентуалног, наредног сусрета није договорен.

(Срна)

Лагумџија: Будући састанци упитни?

Предсједник СДП, Златко Лагумџија рекао је да нису договорени будући састанци, како Фронтал незванично сазнаје, запело је око будућих замјеника и помоћника у министарствима.

"Ми и члан 9.3 Устава читамо на различите начине. Једни читају да се ради о представницима народа, а други да је ријеч о представницима одговарајућих конститутивних народа. Дакле ми ни Устав не читамо исто као ни преамбулу Устава. Око тога се не слажемо и плашим се да је ово суштински проблем", рекао је Лагумџија послије састанка

Он је нагласио да БиХ има Савјет министара који функционише у свим кантонима у којима није конституисана власт .

"Власт постоји, као што постоји и у два ентитета без обзира да ли се и колико она некоме свиђа или не", сматра Лагумџија.

Домаћин трећег састанка владајуће шесторке био је лидер СДС-а Младен Босић, а у разговорима су учествовали лидер СНСД-а Милорад Додик, ХДЗ-а Драган Човић, ХДЗ 1990 Божо Љубић, СДА Сулејман Тихић и лидер СДП-а Златко Лагумџија.

На претходним састанцима у Мостару и Сарајеву није постигнут договор о формирању власти на нивоу БиХ, годину дана након избора, а уочи разговора у Брчком лидери политичких странака изразили су умјерени оптимизам у могућност постизања договора.