Брчко дистрикт – држава у држави

Многи пријатељи и познаници широм Републике Српске траже од мене свеобухватну анализу стања у Брчком јер је дистрикт за многе интересантна, а недовољно објашњена политичко-админинстративна тема. Пише: Стефан Драгичевић Посебна кулминација интересовања јавности је око ентитетског држављанства, јер је за многе непојмљиво да се овај проблем појављује код обичних грађана дистрикта који због непосједовања држављанства […]

недеља, април 14, 2013 / 07:45

Многи пријатељи и познаници широм Републике Српске траже од мене свеобухватну анализу стања у Брчком јер је дистрикт за многе интересантна, а недовољно објашњена политичко-админинстративна тема.

Пише: Стефан Драгичевић

Посебна кулминација интересовања јавности је око ентитетског држављанства, јер је за многе непојмљиво да се овај проблем појављује код обичних грађана дистрикта који због непосједовања држављанства не могу да остваре своје изборно право, тј. да буду бирани и да гласају на општим изборима.

Кратак Увод…

Дакле, за оне који желе да схвате шта је то Брчко дистрикт, као најбоља основа може им послужити формула да је то држава у држави и једина истинска мултиетничка заједница на простору државе Босне и Херцеговине. Брчко има сва три нивоа власти: законодавну, извршну и судску власт који су потпуно независни од ентитета (има сопствени Статут, законе, процедуре, норме, уптуства, уредбе Владе…). Брчко има своја јавна предузећа (Комунално, Лука, Радио Брчко… ускоро би и званично требали да почну са радом и још два јавна предузећа, а то су Јавна здравствена установа и Путеви чиме досадашњи буџетски корисници прелазе у надлежност новоснованих предузећа).

Једини симболи који се званично могу користити у дистрикту су државни, док ентитети сем формалног облика да „је Брчко дистрикт заједничка територија“ практично немају никакав суверенитет овдје. Сав суверенитет и територија Брчко дистрикта су под контролом локалне админинстрације, а то су домени из надлежности Владе и Скупштине (политика) па до оних области које се обухватају: привреда, пољопривреда, здравство, култура, социјална заштита, полиција, фискалне власти… итд итд…

У прошлости било је веома жучних полемика око тога коме и како ће Брчко правно и територијално да припадне из два угла посматрања: Републици Српској Брчко представља тзв. коридор који повезује територију западне и источне Српске или континуитет територије, док је за подручје Федерације у политичком фокусу било да је Брчко „сјеверна капија“ овог ентитета. Откуд баш назив сјеверна капија? Због огромног негодовања да половина БиХ припадне Српској (исток, граница са Србијом; сјевер граница са Хрватском) федерални политичари су „да не би остали на бихаћкој регији и на општини Орашје“ односно јединим територијалним изласцима на сјевер, проглашавали Брчко као своју „сјеверну капију“.

Због политичког „вукљања“ општине Брчко свако на своју страну и због непопуштања у ставовима, међународна заједница је одлучила да ово подручје прогласи кондоминијумом односно власништво два ентитета и три конститутивна народа, са специфичним надлежностима и овлаштењима. За Брчко је основана међународна супервизија, продужена рука ОХР-а (која је тренутно замрзнута) али и специјални арбитражни трибунал на челу са Робертом Овеном.

Укупно је 6 супервизора (често називани високи представници у малом) продефиловало кроз дистрикт: Роберт Фаранд, Гери Метјуз, Хенри Кларк, Сузан Џонсон, Рафи Грегоријан и Родерик Мур. Брчко је званично проглашено дистриктом 2000. године, коју је поздравила и тадашњи амерички државни секретар Мадлин Олбрајт.

Ентитетско држављанство

Највећи парадокс изборног и политичког система у БиХ представља ово фамозно ентитетско држављанство које је најспецифичније на подручју Брчко дистрикта. Наиме, грађани Брчко дистрикта имају право да се опредијеле чије ће ентитетско држављанство имати (Републике Српске или Федерације) ако желе да учествују на општим изборима, и њихово опредјељивање око тога улази у изборни регистар.

Сама чињеница да је око 30.000 грађана Брчко дистрикта (Срба, Хрвата и Бошњака) остало без ентитетског држављанства говори о тоталној неозбиљности институција и људи који се баве овим питањима, јер треба подсјетити јавност да овај проблем траје годинама, чија кулминација је била пред опште изборе 2010. године, а наставила се ево и пред сљедеће изборе који би се требали одржати следеће године. Нико ништа није урадио по овом питању, и грађани с правом ово гледају као на злоутребе мањег броја људи.

Каква је ово прича и о каквом ми држављанству треба да причамо? Није овдје проблем 10 КМ, проблем је што се дискриминишу грађани који требају да ходају од шалтера до шалтера не би ли добили неопходне документе да би се стварно утврдило њихово ентитетско опредјељење. Умјесто да институције ово питање регулишу као и у било којој другој земљи за рачун својих грађана, овдје су очигледно проблем грађани дистрикта који су криви што живе на овом подручју. Некоме је вријеме драгоцјено, па му не пада ни на крај памети да се зарад овог питања вуцара по ЦИПС-у, и подржавам и разумијем такве људе.

Гдје ми живимо? Да ли се ми налазимо у другој држави па требамо добијати некаква држављанства? На крају крајева, општи избори за Брчаке бар што се ентитетског нивоа тиче, ништа не значе, јер ентитетски нивои немају никакав утицај на политичке и друштвене прилике у дистрикту, једино што је по мени релевантно да се гласа јесте за ниво БиХ јер једино држава има одређени утицај овдје. Посебно треба нагласити улогу УИО (Управе за индиректно опорезивање) која годишње од прикупљених индиректних пореза пласира 3,5% за Брчко дистрикт.

Образовање

Брчко има специфичан облик образовног система, тзв „интегрисано образовање“. Дакле, не постоји национална сегрегација по овом питању у образовним институцијама дистрикта. Често одређени кругови људи у БиХ повезују ситуацију у Брчком са оном у Мостару.

Не да је погрешно то повезивања, већ се ситуација у ова два града разликује као небо и земља, не само у друштвеном и социолошком него посебно што се образовног процеса тиче.

У Мостару имамо образовни процес чија је суштина „двије школе под једним кровом“ гдје имамо ситуацију да дјеци хрватске националности предају наставни кадрови Хрвати, док бошњачкој дјеци наставни кадрови Бошњаци.

У Брчком дјеца свих националности похађају наставу под јединственим наставним програмом без обзира које је националности наставни кадар. Изузетак су матерњи језици који се уче засебно од осталих предмета.

Модел јединственог образовања се показао као врло успјешан пројекат у дистрикту гдје је већа заслуга самог супервизора него домаће политике јер је јасно да дјеца требају одрастати у нормалним околностима са својим вршњацима који нису оптерећени прошлошћу и било каквом врстом дискриминације.

Но специфичност овог образовног система не смије да буде подложно подјелама посебно око именовања наставних кадрова гдје често мултиетничност надвлада струку и способност појединца.

Друштвено-социјални процеси у дистрикту

Највећи непријатељ Брчака у данашњем времену представља незапосленост и сиромаштво. Више од 12.500 грађана су на бироу за запошљавање што је заиста алармантно.

Привреда дистрикта је слаба. Некадашњи брчански привредни гиганти попут: Интерплета (текстилна индустрија – више хиљада запослених), Бимекса, Боснаплода, Пирометала, фабрике обуће – Избор… Ништа од ових набројаних предузећа данас не ради, а и они који раде више су фокусирани на прерађивачки сектор, а не на производњу. Најмање три од наведених предузећа налази се у стечају.

Таквој ситуацији у привреди дистрикта је кумовало веома лош процес приватизације чији налог је био прослијеђен од стране тадашњег супервизора Хенрија Кларка. Начин како се обављала приватизација великих брчанских предузећа у овом времену још се називала и „пљачкашка“, а ево и зашто: Укупан приход од приватизације био је око 5 милиона, а вриједност друштвених предузећа послије ратних штета и разарања се процјењивао на око 46-47 милиона.

Што се индустрије и производње тиче у Брчком данас раде: Бимал (фабрика уља – једина у БиХ), Шећерана и фабрика Воде. Има ту малих и средњих предузећа, али у односу на пријашње стање, апсолутно је неупредиво. У суштини све је ово скромно у односу на оно шта је Брчко могло да буде послије рата и оноликих буџетских средстава у првој години када је проглашен дистриктом. Мишљење многих Брчака је да није било накарадне приватизације, данас би Брчко што се привреде тиче могла да буде индустријски центар БиХ.

Капитални пројекат данас који се сматра од великог значаја за Брчко, а посебно за град, јесте градња заобилазнице. Заобилазницу око Брчког радиће конзорцијум ИГХ из Загреба и Гео пут из Бања Луке, а кредит је узет од ЕБРД-а у износу од 28,5 милиона евра за трасу заобилазнице од 18 километара.

Један од најважнијих пројеката од оснивања дистрикта посебно због растерећења градског саобраћаја кроз који данас пролазе не само путнички аутомобили, бициклисти, мотоциклисти већ и камиони који превозе стоку и различите производе, аутобуси (путнички и градски). Дневни саобраћај у граду је око 21.600 возила, што је превише за тренутно стање градске путне мреже (нема кружних токова, улице преуске, нема довољно паркинг мјеста, итд).

Буџет Брчко дистрикта за 2013. годину је 235.185, 528 КМ што је највећи буџет једне локалне заједнице у БиХ. Оно што се често каже за дистрикт јесте „да Брчко има средства, али та средства не зна да троши“.

Контроверзе око споменика српским браниоцима Брчког

Невјероватне приче вежу се за споменик погинулим борцима ВРС у Брчком. Споменик који је подигнут 1997. године и који је дјелом изграђен на земљишту госпође Анке Павловић још увијек није легализован и под власништвом Брчко дистрикта. Дотичној госпођи је за 305 метара квадратних и кућу за око 130 квадрата исплаћено невјероватних 800.000 КМ из буџета. Након што је новац исплаћен, госпођа Павловић не пристаје да потпише сагласност да се одриче права грађења у корист Брчко дистрикта и због чега се сада води судски поступак. Именован је трећи судија да води поступак легалиације земљишта које је откупљено од дотичне госпође, која из непознатих разлога одбија да потпише сагласност.

Дотична особа живи у Шпанији и сваки њен долазак на Суд кошта близу 5000 евра које иду на терет буџета дистрикта.

Због недостатка грађевинских дозвола локални БОРС не може да изабере оног који ће извршити радове на споменику, а чија средства су обезбјеђена из буџета.

Иначе, супервизор је крајем 2009. године донио Налог да се из буџета Брчко дистрикта издвоји по 110.000 КМ за изградњу споменика Бошњацима и Хрватима, док је Србима за доградњу Споменика издвојено 100.000 КМ. Такође, за одржавање сва три споменика одобрено је по 25.000 КМ.

Закључак

Према томе, закључак се намеће сам по себи: Са колико је средстава Брчко дистрикт располагало у задњих 10 година није ни приближно извршена реализација капиталног буџета посебно имајући у виду општине из окружења које су са скромним буџетима реализовали велике капиталне пројекте. У Брчком су ти пројекти тек у повоју.

Без обзира на све изложено, на све наведене проблеме, ја сам дјете овог града и вјерујем да Брчко може да има просперитетну будућност. Сем одличног географског положаја, овај град има и новчана средства која мора квалитетно да планира и реализује на добробит свих грађана дистрикта.



0 КОМЕНТАРА

  1. Сурова истина,када видим да се други градови боље развијају са знатно мањим буџетом онда се запитам у чему је проблем!?Ја бих само рекао неспособност и безвољност баксуза који су на власти да учине нешто да се овако лоша ситуација поправи!

    Када је био муслиман на власти ми смо говорили да дође неко наш,када је дошао „наш“ не имасмо вала неке веће користи(да напоменем да је он смијењен због сукоба интереса),а сада кад је на челу Хрват,иако се на прву лопту чини као да се он нешто више ангажовао од претходна два гурсуза,ипак и он зна гдје смије а гдје не да ровари и уређује ствари!!!x-(

Оставите одговор