Бранкица Јанковић: Демофест се осјећа као да је жигосан

У најезди фестивалских скакаваца, који су посљедњих неколико година прекрили бањолучку културну сцену, појавио се и Демофест. У старту је заплијенио пажњу свих регионалних медија и привукао огроман број кандидата, који су се надали да ће постати учесници. Без икаквог претјеривања, Демофест се међу свим фестивалима наметнуо као најозбиљнији. Прије свега зато, што је Демофест […]

четвртак, мај 21, 2009 / 16:37

У најезди фестивалских скакаваца, који су посљедњих неколико година прекрили бањолучку културну сцену, појавио се и Демофест. У старту је заплијенио пажњу свих регионалних медија и привукао огроман број кандидата, који су се надали да ће постати учесници. Без икаквог претјеривања, Демофест се међу свим фестивалима наметнуо као најозбиљнији. Прије свега зато, што је Демофест концепцијски најбоље осмишљен. Он је нешто дефинитивно најкорисније Бањој Луци у догорочном, стратешком погледу.

Бања Лука нема своје естрадне звијезде, и никоме од одговорних то до сада није сметало. Демофест су једина озбиљна полуга, којом би се та ситуација могла измјенити, прије свега зато што се Бања Лука поставља у позицију да хиротонише будуће музичке звијезде из региона, што јој у перспективи даје битност у веома растегљивим водама духовних и друштвених ауторитета.
Са друге стране, Демофест се показао као изузетан тржишно-туристички потенцијал престонице РС, коју су ове године препознали и евентуални демо-извођачи пријављени у још већем броју, и битни играчи на домаћој бизнис-сцени. Сви, сем Владе РС.
То, наравно, није први пут да се паре из буџета дају за потпуно бесперспективне пројекте; типа Турнеје Горана Марковића, или филмског фестивала БЛИФФ, који се ове године, управо због концепцијске недоречености, није ни одржао.
Писац ових редова је био потпуно покошен квалитетом организације прошлогодишњег Демофеста, која је била заиста незапамћена за Бању Луку. Можемо мирна срца изоставити да је и ове године све сем пића бесплатно за публику, али прошлогодишњи детаљ, да је организација дијелила ПВЦ-кабанице публици у тренутку када је почела киша, обећава да организацију овогодишњег Демофеста, неће изненадити ни пљусак града.
Ниједан увод није предуг за Демофест, али битност овог пројекта за свеукупне друштвене токове, те завршетак конурса за пријаве 22. маја, био је главни разлог да главнокомандујућег ове манифестације и директора агенције Акваријус, Бранкицу Јанковић, питамо како стоје ствари са овогодишњим Демофестом?
– Класика. Све је исто као и прошле године. Осјећамо се на неки начин као жигосани. У реду, прошле године је био први фестивал, па могу себи објаснити и наш силни труд, и зашто надлежни нису хтјели одреаговати на нас.
Сад, уопште више немам идеје у чему је проблем. Шта није у реду са нама? Да се нисмо коме замјерили? Ако јесмо, да нам се каже, можда би ми то и поправили. Чисто да знамо.
У чему је проблем са надлежнима?
– Ствар је у томе да смо ми стварно благовремено отишли у Владу РС и министру Антону Касиповићу представили свој пројекат. Нама је речено: "Нажалост, завршен је конкурс. Можете се јавити тек у августу"; а Демофест се одржавао у јулу.
Ми смо се у августу уредно јавили са детаљно спремљеним пројектом, па су сви били одушевљени како ми лијепо умијемо написати и презентовати пројекат. Тад су нас опет одбили из неког суфицита, и поручили нам да се јавимо у јануару наредне године. Ми смо се јавили у јануару ове године, и ево још увијек немамо одговора од Владе РС, сем истих оних декларативних прича: "Ми ћемо подржати Демофест".
Каква је онда перспектива фестивала? Хоће ли га бити?
– Ми смо ове године, за разлику од прошле, рачунали да неће бити те помоћи Владе РС. Оног тренутка кад смо донијели одлуку, а дуго смо се ломили, да ипак опет организујемо Демофест, нисмо могли ризиковати.
Велике трошкове смо направили прошле године, и просто смо осакатили Акваријус од оперативног новца, који смо морали инвестирати у Демофест. Рекли смо себи: хајдемо још ове године, па да видимо шта ће бити.
Oве године ће се то десити и трајаће четири дана. Скратили смо са осам, из простог разлога што нам то смањује трошкове озвучења, боравка гостију и свега другог.
Ми смо прошле године потрошили 702.000 КМ, од тога смо скупили 100.000 КМ од Бањолучке пиваре, 30.000 од Града Бања Лука, који нам је накнадно пружио још 30.000, даље је било још неких новаца од више извора, напримјер 3.000 нам је дао М:тел, али све то не више од 5.000 КМ у коначном збиру.
Онда су нам неки људи нису наплатили пуну цијену расвјете, озвучења и слично; тако да смо захваљујући њиховом разумијевању те трошкове појефтинили. Све остале трошкове је сносио Акваријус.
Да ли се тај уложени новац вратио у облику профита?
– Па није нам се вратио, како ће нам се вратити? (смијех) Ми смо уложили новац, и то је то. Те паре ће се можда вратити ако Демофест стаса, али то је засад немогућа мисија ове, а сигурно и наредне године нема говора о томе.
Зашто онда то радите?
– Ми смо свеједно планирали да инвестирамо у Демофест. Пракса је да се агенције не оглашавају, а ми смо већ постали велика агенција. Постигли смо договор с кућом која нас је лиценцирала, дакле са Огилвијем, да можемо дио буџета одвојити у наше промотивне сврхе.
Хтјели смо да то буде нешто конкретно, нешто што ће оставити неки траг, што ће донијети неку корист граду и друштву уопште. Ми смо били спремни да инвестирамо до неке вриједности 100.000 КМ, плус сав наш рад који се зове: правимо сами спотове, правимо кампању, организацију… Нас има нас 46 и сви на Демофесту радимо бесплатно. Просто немам начина, да мојим запосленима понудим нека додатна примања за рад на овом пројекту.
Нисмо стварно мислили да ћемо морати инвестирати и остало, јер смо сматрали да је пројекат одличан, те да заслужује пажњу и институција и спонзора. Стварно нисмо мислили да ћемо наићи на проблеме.
Најбитније је да ће се Демофест, на сву срећу, ипак одржати и ове године. Ко је у жирију?
– Прошле године смо имали пар неугодних ситуација. Како смо објавили имена чланова жирија, родитељи неке од пријављене дјеце су почели да прозивају те људе. Наравно, не могу они утицати на њих, али просто не бих да тим људима стварам непријатности.
У питању су познати људи из свијета музике. Музичари, музички критичари, продуценти… Углавном, позната имена. Имамо мали буџет, и не можемо те људе адекватно да платимо уз такве притиске. Они требају сједити ту у Бањој Луци шест дана и преслушати 800 пјесама, и да их још оцијене по свакој ставци. Ипак су ти људи звијезде на неки начин, и не бих да им приређујем било какве непријатности.
То звучи баш некако озбиљно (смијех). О каквим се непријатностима радило?
– Мени се прошле године десило нешто, што је мени најфасцинантнија прича у мом професионалном животу. Мене је назвало не знам колико људи из Бање Луке, за неки бенд из Београда. Није битно о коме се ради, нећемо им спомињати име. То су неки дјечаци који нису прошли међу 30 такмичара на Демофесту, а онда су мене почели звати људи на јако битним позицијама у Бањој Луци, будући да су очеви тих дјечака угледни хирурзи са ВМА у Београду. Комплетан љекарски естаблишмент који ме икада срео у животу ме је прозвао, а неки су ми чак пријетили и у контексту: "затребаће ти некад у животу".
Била сам у потпуном шоку, па сам у једном моменту замолила да ме неко од те дјеце из бенда назове. Да са њима поразговарам, да видим шта је толико запело у глави младог човјека, да покушава тако на силу изгурати неку ствар.
Онда су они мене позвали и рекли ми да они желе да дођу на Демофест, али да их родитељи неће пустити, ако не буду позвани у тај ревијални дио. Није им уопште битно да ли ће свирати, само им треба неки позив. Ми смо њима послали позив, јер је прича тиме већ постала симпатична. Дошли су као наши гости, наравно нису ни у чему учествовали. Тек толико смо им учинили, ако је већ то била тако жарка жеља – хајде да је испунимо дјеци.
Но, мјесец дана најстрашнијег облика агоније, пресретања по улици, гдје неко интервенише за дијете на неком фестивалу демо бендова, мени је то напросто… ма, немам коментара. Просто не бих да се то понавља, па вас зато молим да не саопштавате имена чланова жирија.
Добро, то може говорити и да је фестивал битан?
– Па добро, битај је фестивал (смијех), али то ипак није мјесто за такву комуникацију уопште.
Колико се састава до сада пријавило?
– Прошле године је било 198 бендова. У првих 15 дана је тада било пријављено 30 бендова, сада смо имали 162 у истом периоду.
Пријаве се обрађују на дневном нивоу, али увијек је друга половина трајања конкурса мало гушћа, тако да очекујем далеко већи број пријава него прошле године. Оно што је мене изненадило, јесте да има јако мало пријављених бендова из Бања Луке. Но, има још времена, па ће се ваљда пријавити још неко.
Пролази тридесет састава?
– Пролази их тридесет, а онда имамо и тај ревијални програм који смо сад спојили. Прво наступају демо-бендови, онда прошлогодишњи побједници, па онда ревијални дио.
Ревијални извођачи су Ејжн даб фондејшн (AsianDubFoundation), Koшин (Kosheen) и Терапи (Therapy), што је по нама велики напредак у односу на прошлу годину. То су ипак бендови који су обиљежили одређене музичке правце.
То је напредак у односу на 90 одсто концертних активности у Бањој Луци. Можда би требали размислити о улазници од 1 КМ (смијех)?
– Баш то покушавамо да издржимо. Ми не желимо зарадити ни ту једну марку на том фестивалу, јер стварно желимо да то буде неки наш допринос граду, стварању музичке сцене, промоцији Бање Луке.
За прошлогодишњи Демофест смо имали преко 4.500 објава у медијима. Нама се ове године, међу првим медијима за акредитовање јавио ХРТ, који ће направити специјалну емисију о Демофесту, који ће нас подржати, и тако даље…
Толико је прошле године било емисија и прилога о самом граду Бањој Луци, од стране тих силних акредитованих новинара, који су због Демофеста дошли у наш град. То би све требало да буде импозантан податак, за сваког нормалног човјека који ради у било којој институцији, да обрати пажњу на нешто што би нас могло представити у позитивном свјетлу.
Када се оконча овогодишњи Демофест, има ли назнака да је у вама остало воље да га правите и наредне године? Код нас се патетично има обичај рећи "да постане традиционалан"?
– Ми ове године добијамо неке позитивне сигнале. Успјећемо ваљда финасијску конструкцију, која ни ове године није наивна, пошто нам ревијални извођачи коштају 10 пута више, да затворимо од спонзора. Што је феноменално.
Значи ове године смо коначно имали спонзоре, јер су неке озбиљне фирме у томе нашле свој тржишни интерес. Не бих да им сад објављујем имена док не потпишемо уговор (смијех), јер ни програм нисам дала да се објави, док све није било формално-правно регулисано. Не волим да испадамо неозбиљни.
Ако све то о чему смо разговарали са њима буде како треба, то је већ нека озбиљна бројка, која нама рјешава трошкове расвјете, звука и боравка. Трошкови медија су нама свеједно бесплатни, јер нам ни један медиј никада ништа није наплатио за Демофест.
Шта ви лично очекујете од Демофеста?
– Мени би било велико задовољство, када би млади људи у Бањој Луци препознали да је то на корист свима. Да се то не третира као неки пројекат који је прћија Акваријуса. Неко ти доводи на ноге бендове свјетске класе, неко ту почиње свој живот као музичар, има много лијепих ствари које свима користе.
Међутим, ствара се нека атмосфера, коју ја не разумијем. Прошле године смо имали прес центар у Дому омладине, па смо их и ове године замолили да нам га уступе та четири дана, пошто ће Град Бања Лука свеједно подржати Демофест. Но, добили смо одговор од неког њиховог Омладинског савјета, да ми не можемо добити тај простор јер је "карактер нашег пројекта профитни".
Ја стварно не могу да вјерујем, да неко у овом граду запосиједа неки простор и одокативним методама доноси одлуке каквог је ко карактера. Да нас је барем неко питао да пошаљемо податке, да им предочимо о чему се ради. Можда је правило да се провјери да ли је нешто комерцијално, и ја немам ништа против. Имам против тога, да је одговор стигао прије него што је отишао.
Гдје ће онда ове године бити прес центар?
– Стварно немам представе, пошто је нама тај простор ванредно погодна локација, због велике близине Кастела на којем ће се одржавати Демофест. Оперативно нам то поједностављује ствари, и нама је прошле године Град Бања Лука предложио да користимо тај простор. Због тога смо ми то посматрали као ствар, која је ове године ријешена.
Ту имамо амфитеатар за радионице, размишљали смо ове године да ту правимо афтерпартије, гдје ће наступати домаћи, бањолучки бендови, који су издали албуме: Сопот, Афродизијак, Гроф Ђураз, Пост скриптум. Ангажовали смо њих да ове године имају своје мини концерте, да их платимо, да се промовишу.
За крај, који је по вашем миљењу, главни разлог што је мало пријављених бањолучких бендова?
Можда ће се пријавити у овом финишу. Стварно ми није јасно да их нема, и надам се да са том групацијом бендова коју сам раније поменула, нисмо исцрпили све што Бања Лука може да пружи у музичком смислу.
Ипак, ја сматрам и надам се да ће их бити у задовољавајућем броју, јер они су један од главних разлога због чега ово све и радимо. Надамо се да ћемо на тај начин успјети коначно и да створимо неку музичку сцену, развијемо домаћу музичку продукцију и промовишемо престоницу РС у том смислу.

(Разговарао: Дани(ј)ел Симић)



Оставите одговор