Божићне поруке

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије на божићној литургији у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини поручио је вјерницима да живе по закону Божијем, да буду градитељи мира и сијачи љубави међу људима.

"Будимо градитељи мира и сејачи љубави једни међу другима. Не мрзите једни друге и живите по закону Божијем", рекао је владика Василије.

Он је истакао да је данас присутнија мржња од љубави, да преовладава завист умјесто среће што други уживају у добру, те да људи треба да буду људи а не нељуди, те да се не боје Бога него гријехова својих.

Владика Василије је указао на значај мира у цијелом свијету, истичући да данас народи који су велики по сили а не по духу устају на мале народе покушавајући да од њих створе нове робове.

Владика је истакао да је Република Српска створена захваљујући јунацима који су дали своје животе за слободу, подсјећајући на ријечи Исуса Христа да нема веће љубави него ако неко живот свој положи за ближње своје.

"Данас се сјећамо свих оних, знаних и незнаних јунака који за крст часни и слободу златну и Републику Српску дароваше на олтар слободе живот свој, и крвљу својом зацементираше отаџбину нашу", рекао је владика Василије.

Послије литургије вјерници су приступили Светој тајни причешћа, након чега су се разишли својим кућама да у породичној атмосфери, на традиционалан начин, прославе Божић.

Херцеговина

У Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу поноћну литургију служило је свештенство храма, а јутарњом Светом архијерејском литургијом начелствовао је умировљени епископ Атанасије.

Братство Саборног храма вјерницима је пожељело срећан и честит Божић, поручујући да је ово вријеме када се треба осврнути на себе и сопствена дјела и преиспитујући срце своје потражити мјеста за Господа и за ближњега.

"Тако ћемо љубављу побиједити гордост, среброљубље, нечистоту, завист, неумјерености наше и ослбодити се очаја у душама нашим", истакло је братство.

Празничним богослужењима рођење Исуса Христа обиљежено је и у осталим храмовима у Требињу и цијелој Херцеговини.

Традиционално након молитве и причешћа, православни вјерници су у својим кућама са породицом уз богату трпезу дочекали полазника који, према општем вјеровању, доноси радост и срећу у домове.

Крајина

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом поручио је вјерницима, поводом предстојећег Божића, да је рођење Христово догађај велике радости и да тим чином Бог љубав не само да спасава и ослобађа, већ чува слободу и неокрњени интегритет човјека.

Бог чува човјека на начин да сам постаје човјек, појашњава епископ Хризостом и додаје да Бог није само метафизички Бог до којег људи желе стићи путем религија, већ постаје човјек, као један од нас.

"То је највећи могући облик љубави која се рађа, а не само манифестација љубави. То постаје оно што Свети апостол Павле каже `ново под сводом небеским`… Као што он постаде човјек рађајући се од Пресвете Богородице тако и ми његовим унижењем и оваплоћењем постајемо по благодати богови, постајемо по благодати `ново под сводом небеским – свети народ, хришћани, Црква`", наводи епископ Хризостом у божићној поруци.

Према његовим ријечима, ниједна вијест у историји није била тако велика и радосна, тог и таквог одјека на небу и земљи као што је вијест о рођењу Исуса Христа у Витлејему јудејском.

"Рођење Христово је догађај велике радости. Суштина те радости је личност – новорођени спаситељ Христос Господ у граду Давидову (Витлејему). Та велика радост је цјелокупном роду људском, прије свега јеврејском, а потом и осталим народима свијета", наводи епископ бихаћко-петровачки и додаје да томе свједочи долазак и поклоњење мудраца са истока.

Епископ Хризостом подсјећа да је народ био затечен овим догађајем иако је имао законе и пророке и више знања него остали народи свијета да ће се родити Емануил богоизабрани, те истиче да и нас, који сваке године дочекујемо овај празник, увијек и изнова обузима посебна радост и испуњава љубав Божија.

Радост је позитивна реакција нашег унутрашњег бића на акцију љубави Божије, наводи епископ бихаћко-петровачки и појашњава да је једно љубав из сажаљења, а друго интегрална љубав Божија.

"Љубав због сажаљења није потпуна. Таква љубав увијек и неоспорно изазива негативну реакцију, некада отворену, а некад прикривену зато што није изворна, односно онтолошка. Она је параљубав и може да повриједи достојанство другога", истакао је владика Хризостом.

Он је навео да социјална психологија овакву параљубав често види узроком многих неспоразума и трагичних случајева, што се посебно истиче у садашње вријеме код младих и млађих особа, нарочито адолесцената, који желе успоставити ауторитет човјека.

"Човјек и у својој маленкости хоће и жели да сачува свој дигнитет слободне и неокрњене личности. Човјек није само особа, већ личност и још више од тога по благодати Божијој – боголичност. Зато је веома битно обратити пажњу на овај суштински сегмент људског бића. Свако сажаљење вријеђа и умањује личност, дискредитује као онтолошку и социјално равноправну особу", нагласио је епископ Хрозостом.

Он позива вјернике да, поводом овог великог празника, отворе своја срца Богу да се љубав Божија усели у нас. "Отворимо срца своја за браћу своју, за ближње своје, за сваког човјека. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ", поручио је епископ Хризостом.

Црна Гора

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је у Божићној посланици да Божије дарове не треба отимати за себе, већ даривати другим људима.

"Човјек постаје свјесно биће, умножавајући Божије дарове у себи, првенствено својим живљењем и заједништвом са другим људима, почевши од својих родитеља, браће и сродника, па онда и свих других са којима се среће и општи у животу", истакао је митрополит Амфилохије.

Према ријечима владике Амфилохија, све што свако људско биће има и посједује – прима од другога. "И сам Бог се дарује свему постојећем, те је зато је узајамно даривање свега постојећег у његовој природи", нагласио је митрополит Амфилохије.

"Нама се у Христу, као хљебу живота, којим се причешћујемо, и начину на који се причешћујемо, открива не само смисао нашег људског постојања, него и начин на који треба да живимо, како да се односимо једни према другима и како да употребљавамо дарове којим нас је Бог обдарио", навео је митрополит Амфилохије.

Када људи забораве да је "Господња земља и њена пуноћа и они који живе на њој" онда, како је рекао митрополит Амфилохије, изгубе и прави однос према добрима којима их је Бог обдарио и начину њихове употребе.

"Такви отимају творевину од Бога и присвајају је себи, злоупотребљавајући притом добра Божија и дарове, проглашавајући себе за божанство које ће устројити свијет `по својој слици и прилици`", рекао је митрополит и додао да су отимање творевине од Бога, као и отимање добара од ближњих, "увијек засновани на гордости, зависти и себељубљу".

У том и таквом духу се, како је нагласио митрополит Амфилохије, одвијала и одвија историја рода људског, тиме су били заражени стари и нови економски системи и људски односи уопште.

"Тако је, напримјер – на порицању Бога и на отимању творевине од Њега – комунизам покушао да организује људско братство и јединство, те праведну расподјелу добара. Сви смо свједоци шта се догодило са братством заснованим на оцеубиству и класној мржњи", навео је митрополит Амфилохије.

Он је додао да се показало да је егоизам, саможивост, подједнако у природи како капитализма, тако и комунизма, као и да је савремени либерални капитализам, са његовом суровом тржишном економијом, утемељен на "вучијем самољубљу".

"Зато није никакво чудо што су дојучерашњи комунисти постали преко ноћи – капиталисти. Они су и у комунизму отимали туђе ради `општег добра`. У капитализму настављају то исто, приватизујући оно што је раније другима отето, уз то богатећи се на туђи рачун, користећи притом власт, као што су то и раније чинили, закидајући сиротињски рад и труд", истакао је митрополит Амфилохије.

Комунизам се, напомиње он, темељио на хришћанској идеји заједништва, узајамности и расподјели добара, која се кроз вијекове остваривала у Цркви и остварује до данас у монашком општежитију, али су притом комунисти превидјели свету истину: "Све то се не постиже насиљем него слободом".

"Превидјели су и истину да добро које није учињено на добар начин престаје да буде добро и да се постизање једнакости не постиже укидањем, уништењем различитих дарова, таланата, него њиховим умножавањем, не уништењем личности и лишавањем личне својине, него слободном сарадњом на Божијем и људском дјелу, правилном употребом дарова и добара, сагласно непролазном начелу: `Што не желиш себи, не чини другоме!`", поручио је митрополит Амфилохије, уз традиционални поздрав "Христос се роди!".