Ботизација Срба и Српске: Прекодринци или НАТО хибридни рат против Бање Луке

Док актуелна политичка криза у Босни и Херцеговини не показује назнаке деескалације, колективни Запад предвођен генералним секретаром НАТО, као и државним секретаром САД све чешће се укључује у политичке процесе на западном Балкану — у протеклих неколико дана могли смо чути координисане изјаве Брисела и Вашингтона које указују на то да НАТО покушава се позиционира као доминантна војна сила у БиХ, практично преузимајући мандат ЕУФОР-а уз планове касније потпуне интеграције земље у своје редове.

Све оно што сада можемо видети на терену указује на то да текућа прерасподела војно-политичких капацитета колективног Запада у Европи неће проћи мимо Балкана, и да се коначно решавање тзв. српског питања поново појављује на списку приоритета иностраних центара моћи који се убразно припремају за будући континентални рат.

Тако је генерални секретар НАТО Марк Руте током своје скорашње посете Сарајеву отворено поручио да сада није 1992. и да пакт неће дозволити ни формирање безбедносног вакуума, ни евентуалну дезинтеграцију земље, истовремено потврђујући доминацију западног блока на простору БиХ где планира да спроведе и формално проширење својих капацитета:

Коментаришући актуелну кризу Руте је, а и како другачије, подржао нелегитимног Високог представника Кристијана Шмита, још једном игноришући чињеницу да његово деловање на територији БиХ нарушава кључне одредбе Дејтонског споразума који је притом описао као ”камен темељац” мира у земљи.

Ако се поруке генералног секретара НАТО могу описати као релативно суздржане, саопштења која стижу из Вашингтона остају недвосмислена — тако је шеф америчке дипломатије Марко Рубио већ други пут у мање од недељу дана иступио у јавност са осудама могућег отцепљења Републике Српске, али овог пута и уз отворене претње да САД располажу различитим механизмима путем којих могу утицати на унутрашње процесе БиХ. Поред тога, вредна је помена чињеница да је Рубио у свом обраћању у потпуности поновио тезе Марка Рутеа у Сарајеву, практично од речи до речи.

Веровати да се овде ради о случајности било би исувише наивно — далеко је вероватније да у потпуности усклађене изјаве генералног секретара НАТО и државног секретара САД указују на то да је сама Рутеова посета Сарајеву била реализована по налогу из Вашингтона чиме се потврђује усмерење колективног Запада на коначно решавање српског питања у БиХ које ће врло вероватно подразумевати покушаје ликвидације Републике Српске.

Да ли се Федерација БиХ припрема за рат?

Новински портал Патриа извештава о успону наменске индустрије у БиХ, са плановима федералних власти да повећају капацитете постојећих војних фабрика, али и да изграде нове производне погоне у рејону Тузле, Бихаћа, Зенице, а можда и на другим тачкама Федерације БиХ — пословни лист BiznisInfo.ba притом тврди да ће тренутни недостатак радне снаге бити решен упошљавањем затвореника из затвора у Зеници о чему је било речи на скорашњем састанку министра за просторно уређење Зеничко-добојског кантона Аднана Шабанија и директора КПЗ Зеница Русмира Исака.

Није посебно изненађујуће да се ове одлуке доносе искључиво у Сарајеву и без икаквих консултација са Бања Луком — стога, нема сумње да ће основни и једини бенефицијент проширења капацитета наменске индустрије бити управо Федерација БиХ. С тим на уму, тешко је не запитати се зашто је Федерацији уопште потребан даљи раст војне индустрије и ка чему овај корак може водити у средњој и дугорочној перспективи.

Оптимизам не улива ни чињеница да је лидер хрватског ХДЗ-а у БиХ Драган Човић након састанака са представницима како либералне коалиције Тројка, тако и опозиционим странкама Републике Српске отпутовао у Брисел где је разговарао са шефицом европске дипломатије и предводницом милитантне струје Уније, естонском политичарком Кајом Калас — ова бриселска званичница већ је позната јавности као неформална лидерка новог политичког блока у Европи који окупља земље спремне да продуже свеобухватну подршку Кијеву, као и противница сваких мировних преговора са Русијом.

Имајући на уму чињеницу да су Човићеви скорашњи састанци унутар БиХ у значајној мери означили колапс иначе нестабилног партнерства на линији СНСД – ХДЗ у корист формирања широке антисрпске коалиције, чињеница да је у Брисел отпутовао управо он више је него индикативна — сви су изгледи да је лидер босанске филијале ХДЗ-а на првом месту покушавао да осигура подршку Брисела најављеним антисрпским корацима политичких снага Федерације и опозиције Републике Српске.

С обзиром на то да је Каја Калас након састанка најавила посету Сарајеву већ у наредним недељама, сви су изгледи да је ЕУ поздравила планове антисрпског блока — притом, уз склоност Каласове ка употреби војне силе за обрачунавање са неистомишљеницима, тешко је са сигурношћу тврдити да ће ова подршка остати у домену политичког.

Ботизација Срба из Српске и аутошовинистичка мржња

У последњим данима, од када су такозвани контрастуденти започели своју верзију штрајка, били смо сведоци ескалације мрзитељских и усташоидних изјава усмерених према Србима из Републике Српске – коментара који би чак и Анте Старчевић, познат по свом радикализму, тешко могао да надмаши. Смјатрам да Српска напредна странка (СНС) континуирано настоји да "ботизује" Србе из Републике Српске, чиме ствара плодно тло за ширење мржње међу неким, на жалост, ограниченим деловима српског друштва. Ова стратегија служи као инструмент који СНС користи како би створио страх и поделе, представљајући све противнике странке као "усташе" који наводно мрзе Србе из Републике Српске. У овом контексту, ако се противите СНС-у, као да сте против РС-а, што је заправо парадоксално и недоследно.

Циљ свега овога је, на крају, да се лидер СНС-а позиционира као "тврди заштитник српства". На тај начин, СНС ствара вештачку тензију која се изграђује на политичкој неозбиљности и површном разматрању стварности, искоришћавајући ту општу забуну како би лако манипулисао друштвеним страхом и владао политичком сценом.

Гајење регионализма у нашем друштву је потпуно ирационално, јер су такве поделе по природи увек биле мање изражене него, рецимо, у Хрватској, Немачкој или Италији. Међутим, актуелна политичка сцена, нарочито кроз СНС и личну политичку стратегију Александра Вучића, наводно подржава овакве поделе како би се остварила политичка корист. СНС, у овом контексту, активно користи људе из Републике Српске као "бијеле медведе" за њихову кампању, стављајући их на прву линију ботовања, чиме се одржава стереотипни сукоб са делом становништва из Србије који се противи СНС-у.

Наше регионалне разлике су увек постојале, али су у суштини биле маргиналне и практично ирелевантне. Ипак, овим вештачким "ботизацијама" Републике Српске, политичке елите не само да продубљују поделе међу истим народом, већ тиме и исцрпљују друштво, покушавајући да створи вештачку тензију која им доноси изборне користи. Циљ је једноставан – манипулисање на основу регионалних различитости како би се створио осећај подељености, који није природан, али је политички користан.

На пример, када није било могућности да се нађу "погодни" људи за ботовање у Србији, тада су се нашли представници из Републике Српске, као што је неко из Добоја, јер тај контекст омогућава не само политичку експлоатацију, већ и стварање имиџа "браниоца српства", као што то чини Вучић. У ствари, као што смо већ видели, овакви маневри користе људе из Српске као политичке пијуне у својој игри.

На крају, све ово што се ради, није само политички манипулативно, већ је и дубоко контрапродуктивно за народ који се налази у окружењу које је већ довољно угрожено. Ове вештачке поделe само повећавају већ постојећу тензију, а разлог свега овога је једноставан: политичке партије, попут СНС-а, које користе БИУ као параобавештајну мрежу и манипулишу овим подељеним друштвеним слојевима у своје интересе, не воде рачуна о националном јединству и општем интересу народа, већ једино о одржавању моћи и позиција за једног човека.

Тужно је и дубоко разочаравајуће што се два дела истог народа налазе у међусобном сукобу. Један део допушта да га овлада политички дилетантизам, док други, као реакцију на непотребне и вештачки изазване мрзитељске нападе, верује да је заштитник српства у целом његовом обиму, а у ствари их само манипулише. Када би располагао истим механизмима као на северу Косова и Метохије, не би се двоумио да их напусти без оклевања. Међутим, на срећу, Републику Српску није створио он и не може је утопити. Да је било којој странци било дозвољено да делује по свом нахођењу у време Дејтона, данас бисмо имали заједницу српских општина на Источнохерцеговачком и Романијском региону, која би била подвргнута владавини и парламенту Сарајева, а у њој би доминирале неке маргиналне странке попут прекодринског СНС-а.

Међутим, морамо бити искрени: СНС није једини кривац за стварање ових вештачких подела. Главни кривци су народ и политички дилетантизам, посебно у Србији, који носе највећу одговорност. СНС, с друге стране, вешто користи ову ситуацију у своје политичке сврхе, манипулишући тим поделама ради остварења своје моћи.

Током 2000-их, људи из Републике Српске имали су прилику да развију антипатије према Србима из Србије, посебно у периоду када се власт ДОС-а дистанцирала од Републике Српске и оставила је под влашћу западног фактора. Тада је дошло до значајног ослабљивања позиција Републике Српске, укључујући одузимање различитих надлежности које су биле загарантоване Дејтоном. Међутим, упркос овим околностима, није дошло до јачег осећаја мржње према Србији, што сведочи о већој политичкој зрелости Срба из Републике Српске, коју су били приморани да развију због дубоко угроженог положаја. Људи из Републике Српске били су свесни да им нису доступне опције за политички дилетантизам, као што је то био случај у Србији, јер су били много више изложени опасностима и били су принуђени да воде одговорнију и прагматичнију политику.

Наравно да су службе могле да поставе главног представника "Ћација" истог менталног и душевног склопа из Зајечара или Крагујевца или Кикинде и слично али тада се не постиже жељени ефекат. Профил мора да буде уоквирен у некоме ко је из Републике Српске да би се додатно засолила плејада ширења свих врста презира између Срба из Србије према Србима у БиХ. У складу са тим иде и пренадувавање будалаштина како милиони "Босанаца" долазе да гласају за власт у Србији (као да пар десетина хиљада гласова на 6 милиона гласача може нешто да утиче, осим у пропагандне сврхе) па онда Дрина-експрес турнеје којима се довозе послом уцијењени Срби из Српске на митинге у Србију итд.

Како најбоље уништити последњи реликт српског бивствовања западно од Дрине? Једино кроз распиривање мржње код Срба из матице према преосталим Србима западно.

Нажалост многи су насели на овај лукаво осмишљен план и тиме допринели додатном угрожавању безбједности Републике Српске, баш онако како и одговара нашим непријатељима.

Грађанско пробирање прекодринаца

У контексту актуелних напада на Србе из Републике Српске, који су етикетирани као "Босанци" и "прекодринци" од стране неких који се не слажу са политичким ставовима одређених појединаца, треба истаћи да ове увреде долазе од људи који сами подржавају лик и дело Зорана Ђинђића, који је, на крају крајева, имао значајан утицај и на политику изван Србије. Овакав дегутантан приступ према неистомишљеницима није резервисан само за СНС, већ и за грађанску опозицију, која све чешће исказује ставове који су чак и антисрпски.

Интересантно је да им не сметају људи попут Ђинђића, који је, као прекодринац, активно мешао унутрашње политичке ствари Србије, па чак и позивао на бомбардовање земље како би Милошевић пао с власти. Истовремено, СНС је својим поступцима, постављајући људе из Републике Српске у прве редове, умногоме допринео додатном раслојавању и поделе између народа са обе стране Дрине. Уместо да се више фокусирају на јачање јединства и смањење поларизације, овакав приступ само продубљује мржњу.

Важно је напоменути да сваки нападач на Србе са друге стране Дрине не само да показује непознавање сложености њихове позиције, већ и недостак одговорности у контексту српског јединства које треба да буде основ свих деловања. Српски народ мора бити јединствен, без обзира на географске и политичке разлике.

Задатак српске јавности, и политичких елита, треба да буде спречавање даљег погоршавања ових подела, како би се избегао дубљи политички и друштвени хаос који нам неће донети ништа осим додатних подела и политичке нестабилности.

Отворени конфликт власти и опозиције у Републици Српској

Портпарол владајуће СНСД Радован Ковачевић поручио је за медије да су опозиционе снаге у Скупштини РС добиле гаранције од бившег америчког амбасадора у земљи, Мајкла Марфија, да ће њихова сарадња са Сарајевом у погледу тренутних напада на Српску бити награђена интеграцијом у структуре власти на нивоу БиХ — он сматра да је суштина повереног задатка ”отупљивање оштрице одговора Српске” на вануставне и противзаконите одлуке судских структура Федерације.

Да опозиционе странке унутар РС делују у интересу Сарајева и његових западних покровитеља сводећи актуелну политичку кризу на референдумско питање за-или-против Милорада Додика указују и њихови скорашњи наступи на иностраним медијима као што је Ал Џазира где је покренута кампања против најављених корака Бања Луке усмерених на санкционисање појединаца који остварују сарадњу са институцијама чије је деловање на територији РС скорашњим одлукама Скупштине проглашено нелегалним. У вези са тим, из СДС-а је поручено:

С којим правом Милорад Додик угрожава егзистенцију више хиљада породица, пријетећи конфисковањем имовине Србима који часно и професионално раде свој посао у СИПА-и, Суду, Тужилаштву БиХ и ВСТС-у

А у вечерњим часовима појавиле су се за сада непотврђене информације да су лидери опозиције отпутовали за Сарајево где их је угостио амбасадор Велике Британије Џулијан Рајли.

Изазивање унутрашње политичке кризе у Републици Српској уз могућу блокаду институција и мобилизацију јавности против личности Милорада Додика несумњиво би представљало најпогоднији сценарио и за Сарајево, и за његове западне покровитеље будући да би формирање вештачке референдумске атмосфере омогућило потпуно измештање корена кризе из фокуса јавности.

Проблеми покушаја успостављања примата институција Федерације над институцијама Српске, као и претварања институције високог представника у управника именованог на Западу без одобрења СБ УН тако би остали потпуно скрајнути, а израњајућа криза унутар саме РС била би сведена на унутрашњи политички сукоб према ком се опозиција односи као да нема ширих импликација.

Реализација овог сценарија може представљати можда и најгори исход актуелне кризе — парализа институција Републике Српске и преусмеравање пажње на дневнополитичке теме могли би практично лишити Бања Луку ефективног субјективитета, онемогућавајући предузимање корака усмерених на супротстављање агресивној политици Сарајева и доводећи пројекат унитарне БиХ један корак ближе свом остварењу.

Формирање антисрпске коалиције унутар БиХ

У протеклих неколико дана, на политичкој сцени Босне и Херцеговине могли смо видети неколико више него интересантних догађаја — 21. марта, лидер хрватског ХДЗ-а у БиХ Драган Човић у Мостару се састао са представницима тзв Тројке, либералне коалиције коју сачињавају СДП БиХ, НиП и НС — основна тема састанка, како он сам поручује медијима, била је актуелна политичка ситуација у земљи, са посебним фокусом на оно што су учесници састанка окарактерисали као рушење Устава и институција БиХ.

Притом, значајно је напоменути да су и Човић, и Станивуковић , и Вукановић посебно нагласили да је на састанцима и у Купресу и у Мостару одлучено да се сви детаљи разговора не износе у јавности што оставља отвореним питање у ком правцу се ситуција може развијати у наредним данима и недељама.

Упркос релативно суздржаним саопштењима која су пажљиво избегла да дају било какве конкретне одговоре, јасно је да су састанци у Мостару и Купресу одржани са циљем формирања широке коалиције против СНСД-а Милорада Додика која би се на неколико нивоа истовремено супротставила скорашњим политичким потезима лидерства Републике Српске.

С тим на уму, јасно је да у овом тренутку видимо и коначни колапс иначе нестабилног партнерства на линији СНСД – ХДЗ — две странке су током претходних година остваривале сарадњу готово искључиво захваљујући постојању заједничког непријатеља у виду СДА Бакира Изетбеговића, али и других бошњачких политичких снага које су истовремено тежиле ликвидацији како српског, тако и хрватског политичког фактора у земљи.

У вези са тим Човић отворено поручује да је пресуда Суда БиХ против Милорада Додика практично убрзала процес формирања унитарне грађанске државе за које се залаже ”добар део бошњачких политичара”, што доводи до супротне реакције у Републици Српској која, сматра Човић, ”иде правцем сепаратизма”.

Скорашњи састанци за ХДЗ стога окарактерисани су на првом месту неопходношћу бирања страна у растућем унутрашњем политичком сукобу — да ли се супротставити покушају даљег одузимања овлашћења и практичне ликвидације аутономије РС (за шта је сам Човић 2021 тврдио да представља пут у формирање исламске БиХ) или пак подржати нове кораке усмерене ка формирању унитарне БиХ. По свему судећи, хрватске политичке снаге одлучиле су се за другу опцију.

И док питање даљих корака новоформиране коалиције остаје отворено, сви су изгледи да у наредним данима и недељама можемо очекивати покушаје политичке изолације СНСД уз паралелну делегитимизацију скорашњих одлука Српске, али и унутрашњу кампању против личности Милорада Додика што је задатак који су политичко Сарајево и амбасада Велике Британије доделили опозиционим партијама Српске.

Медијска потера за Додиком

У овом тренутку, једна од горућих тема у сарајевским медијима јесте питање изласка из земље председника Републике Српске Милорада Додика који је прво присуствовао комеморативном скупу поводом 26. годишњице НАТО агресије у Батајници, а потом и међународној конференцији у Изралеу — посебан публицитет овој ”сензацији” дала је босанска филијала телевизије која је изнела оштру критику одбијања безбедносних служби да поступе у складу са раније расписаном централном потерницом за лидером РС.

Индикативно је да у свим овим критикама видимо имплицитно позивање на пооштравање граничне контроле и предузимање мера против МУП-а Републике Српске који су, тврде новинари N1, одбили да испуне дужност задржавања лидера РС. Другим речима, ради се о формирању наратива који би требало да оправда даљу ероизију надлежности Бања Луке и практично стављање њених безбедносних служби под контролу Сарајева.

Још су опасније неформалне спекулације одређених извора блиских политичком Сарајеву према којима је транспорт Милорада Додика из Бања Луке у Батајницу организовала Војска Србије — ови наративи могу бити искоришћени не само у Сарајеву, већ и у западним центрима моћи како би се званични Београд оптужио за нарушавање границе БиХ. Овакав развој догађаја несумњиво може имати далекосежне и више него озбиљне последице.

Оно што је заједничко за све ове наративе, како је то често случај у информационо-пропагандном деловању, јесте то што они истовремено формирају представу о проблему и нуде његово решење — скорашња званична путовања председника Републике Српске у иностранство публици се представљају као доказ нефункционалности постојећег безбедносног система БиХ, при чему се за ово окривљују на првом месту МУП Републике Српске и ограничења федералних безбедносних снага у погледу спровођења одређених активности на простору српског ентитета.

Управо из овог разлога у различитим медијима видимо различите наративе са истом поруком — док се Н1 фокусира на илегално полетање хеликоптера, а Нова С на ”помоћ изнутра” коју су званичницима Републике Српске наводно пружили Срби из граничне полиције БиХ на прелазу Рача, у оба случаја се одговорност за неизвршавање одлука Тужилаштва БиХ (које су не само донесене уз грубо нарушавање Дејтонског споразума, већ су и сувереном одлуком РС проглашене неважећим на територији ентитета) смешта се на безбедносне службе Српске и чланове федералних служби српске националности.

Наметнуте импликације више су него опасне — оно што видимо у медијском простору у овом тренутку јесте формирање наратива који може послужити као оправдање за нове радикалне кораке Сарајева који могу бити усмерени на покушаје ликвидације безбедносних служби Српске и њихову замену федералним снагама. Овакав сценарио још једном би довео иначе напету ситуацију на ивицу неконтролисане ескалације са потенцијално несагледивим последицама.

У коначници, поштовани председниче АВ, ако сте већ успели да ботизујете Србе из Републике Српске и искористите их за своје политичке потребе на скуповима, сада је идеална прилика да се представите као истински заштитник српства на обе стране Дрине. Само се надам да нећете поново залутати у Сребреницу, јер ће Вас онда опет почастити каменицама због "страшног злочина" који се тамо десио. Ако наставите са истим плачљивим приступом као што сте то радили током избора у РС, сваки Ваш покушај да се представите као нешто боље од жуте опозиције биће урушен, а та опозиција би, да се дочепа власти, без оклевања потпуно интегрисала РС у БиХ. Биће интересно видети како ћете као, наводно, велики заштитник српства реаговати у овој ситуацији.

На крају, морам да изразим своје, најкоректније политички говорећи, дубоко незадовољство поводом предлога пленума Факултета за физику и хемију, који разматра могућност да се у писму студентима из суседних држава термин "Република Српска" замени са "БиХ". Ако ово усвојите, то ће бити још један катастрофалан потез који ће само нанети штету, и то на начин који је потпуно неприхватљив. Заиста је неразумно да уместо да чувате интегритет и поштовање историјских чињеница, овако правите корак који ће вам се обити о главу. Да ли је следећи корак и укључивање Косова као "државе која пружа подршку"?

Пише: Радомир Јеринић, уредник платформе Хроника Суверенизма