dysko

Бошњачко-босански страх од самоће – резиме пропалих антидејтонских политика

Укидали РС, па пропала Федерација – буђење из Алијиног и грађанског матрикса. Пише Енсар Згодић Бошњачке и босанско-грађанске елите утувиле су својим бирачима и јавности један комплекс, којег је неко њима утувио претходно – страх од живљења самих са собом, у не дај Боже властитој националној држави или опет, не дај Боже властитом ентитету. И […]

четвртак, фебруар 13, 2014 / 05:31

Укидали РС, па пропала Федерација – буђење из Алијиног и грађанског матрикса.

Пише Енсар Згодић

Бошњачке и босанско-грађанске елите утувиле су својим бирачима и јавности један комплекс, којег је неко њима утувио претходно – страх од живљења самих са собом, у не дај Боже властитој националној држави или опет, не дај Боже властитом ентитету.

И највиши дужносници у Бошњака, често су знали говорити како Запад никада не би дозволио стварање муслиманске државе у Европи, док је босанско-грађанска политичка утопија такву идеју, у било којем облику, посматрала као крајњу тачку подјеле БиХ и знала неријетко оптуживати бошњачку елиту да се бори за неку ‘филџан државу’ у коме ће Бошњаци бити у изолацији, у резервату у којем цвјета радикализам, остављени од свих, окружени српским и хрватским територијима.

Заправо тај комплекс и страх да не остану сами са собом, највећи је табу пропалих антидејтонских политика бошњачких странака и интелектуалаца, као и са друге стране папагајских понављача босанско-грађанске утопије.

Ни прелиминирани резултати пописа нису осујетили медије, политичаре, активисте, у дијелу Федерације са бошњачком већином да и даље шире мимикрију о мултиетничком Сарајеву или Тузли, Бугојну или Зеници.

Када се и случајни пролазник са платом од 25 хиљада еура мјесечно, иначе на мјесту високог представника, ових дана огласио са констатацијом да углавном протестују Бошњаци, немали број увријеђених душебрижника и мултиетничара на друштвеним мрежама, а у ствари оних који баш као и њихове бошњачке и босанско-грађанске политичке и интелектуалне елите, нипошто не желе да прихвате реалност својих средина, подигао је свој глас, пишући с узвичником и питајући се шта то овај Валентин Инзко прича.

Бошњачки и босанско-грађански медији и портали дали су пубилицитет бенигној једнодневној протестној шетњи у Бањалуци као да је заиста продувао вјетар који доноси заиста ‘босанско прољеће’, како га је назвао некадашњи шездесетосмаш и сарајевски професор Здравко Гребо, још један паметан човјек и интелектуалац који се прави да не зна гдје и у каквој средини живи, са великим стажом у обмањивању јавности.

Обмањивачи јавности, они који вријеђају здрав разум и чињенице једноставно и даље неће да кажу оно што сви виде – буна је избила у готово моноетничким бошњачким крајевима.

Бошњачке масе и оне склоне босанско-грађанским утопијама просто више не могу да живе у бесконачној привремености какву им је намијенила елита СДА. Они су читаву дејтонску структуру прихватили као привремену, односећи се, исто тако, привремено, бахато и успутно према, на примјер функционисању институција Федерације, кантоналним институцијама, које су требале да успјешно рјешавају животне проблеме грађана.

У помоћ им је увијек пристизала читава булумента босанско-грађанских утописта, активиста НВО-а, разних тинк-тенкова које плаћају странци, фаланге понављача мантри о ‘луђачкој кошуљи’, о нефункционалној држави, скупој администрацији и слично, чиме се жарило незадовољство према Дејтону као разлогу свих недаћа.

Са друге стране бошњачке радикалне наде у настајању, и то из свих политичких оријентација, подржавале су са друге стране дводеценијски јавни линч Дејтонског споразума, причама о геноциду, етничком чишћењу, злочинима и неправедном рјешењу.

То неправедно рјешење су покушали да претворе у универзално образложење што не функционише ни Федерација БиХ, што су кантони скупи, што је мала плата, што ово и што оно. Дакле, док се не сруши дејтонски оквир, тј. док се не укине Република Српска – ништа не може функционисати, што је безочна подвала бошњачких елита и њихових на изглед противника из босанско-грађанске утопије, иначе сабораца у цијепању ‘луђачке кошуље’.

Док су они тако укидали Републику Српску, пропала им је Федерација. Већински представници Хрвата су јасно казали да желе свој комад територије. Неко то зове трећи ентитет.

У суштини, формално постоји већ Република Српска , као практично српски ентитет, док на територијама гдје побјеђује ХДЗ БиХ у неформалном облику живи други ентитет са већинским Хрватима.

Прави трећи ентитет су оне територије које нису ни Република Српска ни неформална ‘Херцег-Босна’. На тим териоторијама живе Бошњаци и босанско-грађански сањари, који сањају укидање кантона и ентитета, који сањају да ће босанско прољеће ујединити све етничке групе у свенародни босанскохерцеговачку бунт против ‘националистичких клептомана’ или већ како их је модерно звати у разним хипстерско-активистичким круговима.

Само, тај неформални трећи ентитет има један проблем самопорицања, самонепризнавања и самозгражавања.

Јавност у тим крајевима жацне се када неко доведе у питање мултиетничност тих крајева. Хвала Богу, ево стижу полако и коначни резултати пописа, али је питање да ли ће ове голе чињенице отворити очи активистима и протестантима који ето, не желе да признају да подршку за своје захтјеве заправо морају да траже из готово моноетничких бошњачких средина.

Стога ваљда и истичу активисте који, ако може икако, носе имена и презимена, што не подсјећају на побошњачене верзије оријенталних имена. Млади Арсенијевић говори у име Пленума грађана Тузле, а синдикалци и активисти траже да премијер Тузланског кантона буде Светлана Ценић.

Не желим да ме неко погрешно схвати. Дамир Арсенијевић је паметан и лијеп момак, вјерујем способан, зна лијепо да говори енглески на Ал Џезири, а Ценићка је велики стручњак. По сриједи је заправо нешто друго.

Бошњачке елите су очито пренијеле у народ поменути комплекс и страх да живе сами са собом, па воле да се крију иза мултиетничке обланде како би поржавали мимикрију мултиетничке БиХ, за коју се боре и којој стреме.

Усађен им је страх од спољне стигматизације, као муслиманског фактора у Европи, јер ето не живе више у мултиетничким срединама, па се плаше да их неко не оптужи за неке муслиманске фундаменталисте. Шта ће рећи Европа? Шта ће рећи Америка – мота се по главама избезумљених бошњачко-босанских маса.

Ако би Бошњаци и њихови босанско-грађански другари у дводеценијском обмањивању својих бирача, којим случајем признали да су протести почетак бошњачког, а не босанског прољећа, уништили би свој највриједнији капитал којим држе људе у каквој-таквој лојалности. А то је бајка да сањамо ружни дејтонски, поратни сан, из којег ето, само што се нисмо пробудили.

Међутим, Бошњаци се полако, али сигурно буде из вишедеценијског Алијиног матрикса којег је велики зелени вођа успјешно креирао са својим социјалдемократским икебанама с обзиром да је заиграла мечка и под прозорима њихових корумпираних насљедника.

Таква неправедна држава у којој одређени број повлаштених фамилија има све, а други ништа, и треба да пропадне.

Они који су се борили за такву држву, нису никакви хероји – него ушанчени војници једне обмане који су од својих привилегија заборавили десетине хиљада својих преварених ратних другова, који данас немају ништа.

Немали број универзитетских професора, аналитичара и других заговарача босанско-грађанске утопије, изнијели су квалификације да се ето, национално питање и национална тематика и припадност, показали ирелевантним на протестима са социјалном позадином, што је, усудићу се рећи, несхватљиви кардинални промашај свих озбиљних интелектуалаца који су се усудили да изрекну такву квалификацију.

Ништа у БиХ није без етно-националног предзнака и сљедствено њему, политичким конотацијама. Етно-национални предзнак чучи и тамо гдје се најмање надамо, крије се и, ако га испровоцирамо и занемаримио, мучки ће нам с леђа забити нож у наше наднационалне, класне теорије.

Бошњацима и њиховим савезницима- босанско-грађанским утопистима било би боље да се не праве идиоти.

Босанским грађанским утопистима, ако немају шта сувислије да поруче бошњачким радничким и сиротињским масама, осим шупље приче о томе да национално питање нема ништа с протестима, било би боље да се склоне, и препусте коначно Бошњацима да одлуче шта хоће и шта могу да постигну у реалним историјским и политичким околностима, односно да се пробуде из двоструког матрикса, једног Алијиног, другог грађанског.

Ко брани Бошњацима да обједине поједине кантоне и смање њихов број, на примјер? Када су у јавност доспјеле идеје оног фамозног тима експерата, које је финансирала Амбасада САД-а у БиХ, да дају препоруке за уставну прекомпозицију Федерације, те када је изашао приједлог да се Босанско-подрињски кантон припоји Кантону Сарајево, брже-боље је Скупштина БПК донијела деклрацију у којој је одбацила ту идеју, док су челници БПК аргументовали своје одбијање тиме што, премда је сиромашан, БПК није у толиким дубиозама као КС, додајући да је БПК једини бошњачки одбрањени простор на Дрини и да они тај кантон заслужују.

Зашто бошњачки и босанско-грађански политичари нису изашли никада у сусрет житељима Олова, који путују 120 км у Зеницу да се лијече, а пролазе кроз Сарајево, удаљено педесетак километара? Зашто их нису припојили Кантону Сарајево? Зато што и Оловљани испуњавају неке сулуде балансе у Федерацији, као очито пропалом америчком експерименту због чега морају да трпе и да ућуте одмах, да се на примјер Хрвати не би досјетили да прекрајају границе.

Да ли би Тузлаци прихватили да им укину кантон, да се пребаце неке ингеренције у Сарајево, па да онда онда свако мало морају да путују? Чисто сумњам и не вјерујем никоме ко каже да би то желио јер, или лаже, или не зна уопште о чему говори.

Ако не могу да се договоре сами са собом, како онда очекивати да ће бошњачке и босанско-грађанске елите успјети да нађу компромис са Србима и Хрватима по питању будућности БиХ?

С тим у вези никакве мимикрије и сакривање бошњачких маса иза ‘мултиетничких’ имена неће допринијети ничему добром. Штавише, продужиће се унедоглед један други сан, који ће баш као и буђење из Алијиног матрикса бити бурно и ко зна како ће проћи.



0 КОМЕНТАРА

  1. Енсаре – царе!

    Да је оваквих људи било у Титиној Југославији 1992. ми не би ни ратовали против муслимана. Они су таоци сопствених политичара и служе туђим интересима, доносећи нестабилност и ратно стање.

  2. Pisac je u dobroj mjeri u pravu.
    Nažalost, ideja revolucije je besmislena jer ne postoji ideja kojom se može lako riješiti sva sranja u koja smo uvaljani. Ideja građenke države kod nas je toliko puta prostituisana i podvaljena da se niko njom iskreno ne koristi. Zato je najbolje ostaviti na miru i govoriti samo o realnim stvarima. Na isti način se u RS stvara bauk od prenosa nadležnosti i istovremeno zagovarati pristupanje EU integracijama. Jer integracije jesu prenos nadležnosti. Takve priče služe samo elitama na vlasti da ne govore o pravim stvarima.

    Činjenica je i da su bune buknuke u bošnjačkim sredinama, ali činjenica je da su te sredine jedina industrijska područja u cijeloj BiH i da su najveće žrtve opslijeratne privatizacije. Iskreno, kako u Šipovu očekivati pobunu radnika?

    Kaže Zgodić : „Таква неправедна држава у којој одређени број повлаштених фамилија има све, а други ништа, и треба да пропадне.“

    Zar to nije poziv na ukidanje RS? 😉

  3. Свашта, а таман су нас Додик и Ћургуз били убједили да је то подмукли план напада на РС све са зеленим береткама и спремним аутобусима до зуба наоружаних демонстраната. Овамо су их спремни чекали Ћургуз и Јовичић за микрофоном и конференцијом за штампу, као запете пушке да кажу видиш како смо паметни и знали смо за ово.

    Шта сад на то има рећи одбрана режима у РС-у, плата нема, неће их ни бити, посла нема нећете га ни добити, али зато нема протеста и мирна Босна.

  4. češnjak, 13.02.2014. 09:47:23 [
    „Činjenica je i da su bune buknuke u bošnjačkim sredinama, ali činjenica je da su te sredine jedina industrijska područja u cijeloj BiH i da su najveće žrtve opslijeratne privatizacije. Iskreno, kako u Šipovu očekivati pobunu radnika?“

    Чајавец,Јелшинград,Инцел,Фамос,Енергоинвест-И.Сарајево,Глиница,Шипад-РС,Индустрија алата-Требиње,Унис-Соколац,Вишеград,Рогатица, ако изузмете базне индустријске гране , РС је била индустријализованија од ФБиХ.Откуд бре нађосте Шипово,осим што сте безобразно заједљиви.

  5. poreska žrtva,
    ovaj tekst i govori o stvarima koje ne želimo čuti. Protest u Tuzli jest bio prvenstveno životni, usmjeren na traženje pravednijeg društva, a manje na nacionalnom pitanju. Druga stvar je što je Ensar u svom tekstu nabrojao činjenice koje i ljudima u Tuzli i Sarajevu onemogućavaju da realno definišu zahtjeve građana već se opet tope u besmislicana ukidanja kantona i ustavnog preustroja države. Nažalost, to su teme koje nam vise za vratom i onemogućavaju nam realno sagledavanje.
    Isto tako je činjenica da Tuzlanski kanton i Zenički kanton imaju jaču industriju i izvoz od čitave RS. Većina firmi koje si nabrojao su dijelovi nekadašnjih koncerna kojima je središte bilo u Tuzli i Sarajevu.
    Nije to bezobrazna zajedljivost nego činjenica koja govori da smo sirovinski i industrijski usmjereni jedni na druge.
    Autoput od Banja Luke do Doboja nema ni trećinu ekonomske isplativosti ako se ne produži barem do Tuzle i bude na korist građanima i industriji. Tuzlanski bazen je najgušće naseljena regija u našoj zemlji i ima privredni potencijal, ali i potencijal za masovne demonstracije.

    Ne pišem da budem zajedljiv ili da navlačim priču na neke tebi neželjene integracije već kažem da meni ne može biti bolje dok i tebi ne bude bolje, da ti i tvoja sredina nećete napredovati dok i ljudi pored kojih živite ne počnu brinuti životne brige, a ne glumiti geopolitičke sveznalice.

  6. Одлична анализа,немам ријечи! Ово под хитно треба дијелити по ТАМНОМ ВИЛАЈЕТУ у виду летака да граџански затуцани утописти виде ко их кара!

    Морам поново поставити овај клип на коме се виде федералне газије,делије и јалијаши како насрћу на полицију али то није тако битно,битан је поклич неког поглавице после кога руља подивља!http://youtu.be/Jjwyc1NgORs

    Искрено речено,никада нисам чуо да се неко бори против неолибералног капитализма и сиромаштва узвикујући текбир!

  7. „буђење из Алијиног и грађанског матрикса.“

    da je docekati da ljudi pisu ono o cemu znaju.. ali, puno ce jos vode proteci prije nego se to desi..

    pa, bas je Alija pristao na Karadzicev prijedlog da svaki narod pojedinacno bira svog predsjednika u predsjednistvo i to uz ubrazlozenje da je tako najpravicnije.

    ne ide Alija uz „gradjanski“ – ali, nikako.. ali zato ide uz neciji drugi koncept… „Bosna nije kumar (idol) da joj se klanja.“, bolan….

  8. Izetbegović je bio realista koji se shvatao da od 100% BIH nema ništa, ali su ga Ameri gurali da da održava tu iluziju.
    Silajdžić je pak bio ubjednjeni integralista sa idejama o 100 bih i Bošnjacima kao o temeljnom narodu i sličnim nebulozama…
    Danas, realno, više nema bošnjačkog političara koji iskreno vjeruje ili se nada da će Bošnjaci ikad biti alfa i omega u BiH.

  9. vojo85, 13.02.2014. 19:26:54

    Potpisujem ovo.
    Alija je svjesno zrtvovao svoj vlastiti narod samo radi pirove pobjede u vidu ono malo slave da prozivi poslednjih par godina kao proslavljeni handzarlija koji je napravio prvu“drzavu“(sa elementima skalamerije) u kojoj ce se Muslimani osjecati na svoji na svomeB-)

    Usput…sad su ovim poslednjim dogadjajima zapecatili svoju sudbinu slusajuci druge umjesto da se dogovaraju.

Оставите одговор