Босић: Додик има најмање права да прича о државотворности

Најава да ће Америчка обавјештајна служба објавити око 300 докумената који ће бацити ново свјетло на догађаје током рата у БиХ и региону изазива велику пажњу јавности.

Тако је предсједник Српске демократске странке Младен Босић изјавио за БН телевизију да наводи о томе да је америчка администрација озбиљно размишљала да дозволи Републици Српској референдум о отцјепљењу двије до три године након склапања мировног споразума и понуде стварања конфедерације РС са Југославијом да би осигурале завршетак конфликта прије 1996. године и америчких избора, потврђују да је тадашње руководство Републике Српске обезбиједило јединство.

“Све више докумената излази у јавност, ови посљедњи документи који показују да су Сједињене Америчке Државе озбиљно размишљале да прихвате самосталност Републике Српске говоре о томе да је тадашње руководство које је водило српски народ обезбједило јединство и јаку вољу на основу којих су и долазиле до таквог закључка да је то могуће рјешење”, каже Босић.

Све то је упропаштено доласком Милорада Додика на власт, оцијенио је лидер СДС-а.

“А онда се управо 1997. године појавио за њих дашак топлог вјетра са Балкана, како је Мадлен Олбрајт назвала Милорада Додика, и они су схватили да постоји међу Србима неки људи који мисле другачије и који су спремни да ураде и оно што српски народ тада није хтио.

Многи покушавају да прекроје историју, да историјске чињенице другачије прикажу. Интересантна ми је била изјава Милорада Додика да Српска демократска странка није државотворна странка и то изјављује човјек који је једини дигао руку за Венс-Овенов план по којем не би ни било Републике Српске”, рекао је Босић.

Босић сматра да је управо Милорад Додик тај који најмање има права да говори о државотворности и тим историјским данима.

САД, како преносе медији, су озбиљно размишљале да дозволе Републици Српској референдум о отцјепљењу двије до три године након склапања мировног споразума и понуде стварања конфедерације Републике Српске са Југославијом, како би осигурале завршетак конфликта прије 1996. године и америчких избора.

Ово је наведено у документу од 20. јула 1995, који је Сенди Бергер, савјетник за националну безбједност предсједника САД Била Клинтона, послао Медлин Олбрајт, државном секретару, и осталим највишим званичницима Клинтонове администрације о приједлозима како окончати конфликт.

Иначе, ЦИА објављује око 300 докумената који ће бацити ново свјетло на догађаје током рата у нашем региону.