Борислав Вукојевић: Драги медији, желим вам…

Сваки пут прије нове године људи имају жељу да праве ретроспективу претходне године и да праве списак жеља за наредни период. Пише: Борислав Вукојевић, дипломирани новинар Пошто се тај списак најчешће завршава на „крећем у теретану послије Јовандана“ и „крећем учити од понедјељка“, искористићу прилику да направим списак жеља за медије, како у Републици Српској, […]

четвртак, јануар 1, 2015 / 11:12

Сваки пут прије нове године људи имају жељу да праве ретроспективу претходне године и да праве списак жеља за наредни период.

Пише: Борислав Вукојевић, дипломирани новинар

Пошто се тај списак најчешће завршава на „крећем у теретану послије Јовандана“ и „крећем учити од понедјељка“, искористићу прилику да направим списак жеља за медије, како у Републици Српској, тако и шире. Наравно да ризикујем, људи ће често рећи да треба размишљати само о ономе како јесте, а не у категоријама нормативног – „требало би“. Дакле, поштовани медији, у новој 2015. години желим вам сљедеће …

Прво, желим вам да схватите да људи нису толико наивни колико се иначе мисли. Истраживања су показала да људи прате различите медије, али на питање о томе у чијем интересу ти исти медије раде, двије трећине испитаника у Републици Српској сматра да су то политичке партије и оглачивачи. Зар не би било боље да вас људи прате јер радите у њиховом интересу? Изговор не треба тражити у тешким условима финансирања – корак по корак је могуће макар смањити степен аутоцензуре и политичких притисака.

Друго, желим вам да испуњавате и функцију забаве, али да естраду и трачеве држите строго одвојеним и да их не глорификујете преко насловница и ударних емисија. Нико вас не може кривити што дио уредничког садржаја посветите естради и забави, али вас може кривити ако измишљате приче и истичете приватне ствари неких особа. Знам, знам, многи ће рећи да то људи желе и да им то треба сервирати. Исто тако, многи ће рећи да нико никога не тјера на праћење таквих садржаја. На први аргумент ћу одговорити са чињеницом да људи желе много тога, али то не значи априори да им то треба и приуштити без питања. На другу критику немам одговора, јер је то индивидуална ствар.

Треће, медијима желим много квалитетних саговорника и правих свједока, како конзументи не би морали погађати ко је извор неке информације, гдје се налази доказ и да ли је свједок заиста стваран. Нажалост, ово се најчешће дешава у рубрикама црне хронике, гдје медији често злоупотребљавају своју позицију. Доста нам је „добро обавјештених извора блиских медију“, доста нам је неименованих свједока који неријетко говоре као сјајни режисери трилер филмова, доста нам је исповјести које најчешће задиру у приватност.

Четврто, као наставак претходног, желим вам да схватите како је ружно и безобразно унесрећене питати „како се осјећају“. Видјели смо ове године у безброј примјера како се такве изјаве налазе у новинама и емисијама, не поштујући приватност и достојанство људи ни секунде. Видјели смо како медији понекад злоупотребе дјечије сузе зарад наводне хуманости, без да се запитају да ли су оне биле неопходне као услов да се некоме помогне. Не кажем да не треба извјештавати о несрећама, оне су нажалост саставни дио живота. Али морамо ли, забога, писати и извјештавати о њима као да је у питању хорор или трилер филм?

Пето, драги портали, желим вам да коначно схватите да преношење неке информације другог медија, која се покаже неистинитом, не значи да ви нисте криви или не сносите одговорност. Видјели смо ове године како и јавни и комерцијални медији понекад само ушуте када се испостави да су неке информације биле нетачне, а они су их пренијели без резерве. Инвазија руских Козака, пријетња стршљенова убица, афере прислушкивања нас упозоравају да медији ријетко када преузму одговорност и кажу:

„Да, погријешили смо, извињавамо се јавности што смо их обмањивали. Молим вас, опростите!“

Као шесто и посљедње, желим вам да престанете користити изговор који каже да „конзумент мора бити опрезан, није медиј крив ако се испостави да нешто није тачно“.

Драги медији, то вам је исто као да кажете да продавница може на полици имати исправно и покварено млијеко, па ако потрошач купи оно покварено, сам је крив! Као што у прехрамбеној индустрији постоје методе провјеравања исправности хране, тако медији имају методе за верификацију и процјену вјеродостојности информација. Ма како је могуће да се текст који нема нити једног извора на крају покаже као неистинит? То није проблем публике, драги медији, већ ваш.

Желим вам сретну 2015. годину, иако знам да су моје жеље узалудне.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор