Борис Радаковић: Гугл и хронологија злочина у Приједору

Ако у Google претраживачу укуцате "zločini Srba u Prijedoru", изаће вам 139,000 резултата, а неки од понуђених наслова гласе овако "Pokolj u Prijedoru", "Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu", "Prijedor, zabranjena riječ", "Naši dragi ratni zločin(c)i", "ETNIČKO ČIŠĆENJE U PRIJEDORU", "Savršeni lanac srpskih zločina", "Prijedor je ‘bosansko-krajiška Srebrenica’ ", итд. Ако у претраживач укуцате „Zločini […]

субота, јануар 17, 2015 / 07:33

Ако у Google претраживачу укуцате "zločini Srba u Prijedoru", изаће вам 139,000 резултата, а неки од понуђених наслова гласе овако "Pokolj u Prijedoru", "Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu", "Prijedor, zabranjena riječ", "Naši dragi ratni zločin(c)i", "ETNIČKO ČIŠĆENJE U PRIJEDORU", "Savršeni lanac srpskih zločina", "Prijedor je ‘bosansko-krajiška Srebrenica’ ", итд.

Ако у претраживач укуцате „Zločini Muslimana nad Srbima u Prijedoru“, изаћи ће вам 35,900 резлтата, од којих су прва три наслова „Suđenje Karadžiću: Stakić potvrdio teške zločine nad muslimanima i Hrvatima u Prijedoru“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“.

Нађе се потом и по неки наслов који упућује да се у Приједору страдали и Срби, да је дошло до великог сукоба а не само српске једностране „агресије“, да су Срби послије преузимања власти у Приједору понудили Муслиманима и Хрватима мирно ријешење и слично, али и даље доминирају наслови који упућују да су Срби у Приједору починили планирани злочин или геноцид, а да при том нико не даје поуздан доказ да је постојао план о истребљењу приједорских Муслимана и Хрвата 1992. године.

Ове резултате би могли објаснити ажурношћу и посвећеношћу Бошњака (Муслимана) циљу да се Срби оптуже за грађански рат као једини кривци, а по могућности и да дође до укидања Републике Српске као „геноцидне творевине“, као и српском неодговорношћу и незаинтереновашћу за спорне догађаје из новије историје. Док су бошњачко-хрватске организације и институције одавно схватиле моћ интернета и других врста пропаганде, српске институције и организације краси иста она пасивност због које су изгубили пропагандни рат током деведесетих година.

Међутим, тешко је објаснити зашто млади НВО активисти из Приједора не показују занимање и за српске жртве или за аргументе српске стране, који говоре о наоружавању приједорских Муслимана (Бошњака) и Хрвата и о њиховој припреми за рат са Србима? Још мање је јасно, због чега млади активисти не говоре о злочинима муслиманско-хрватских паравојних формација над Муслиманима у Приједору?

У нади да омладинци то не раде из зле намјере, нити да су плаћени да шуте о тим шкакљивим стварима, а данас се за егзистенцију сналази ко како може и умије, узећемо себи за право да њима али и институцијама Републике Српске и града Приједора скренемо пажњу и на злочине муслиманско-хрватских паравојних формација током 1992-1993. године. Приказаћемо само злочине почињене над цивилима засноване на изворним документима које посједујемо, јер смо већ писали и указивали на ратне сукобе у Приједору.

Током самог напада на Приједор у раним јутарњим сатима 30. маја, муслиманска група која је била заузела тзв. Велики подвожњак пуцала у болничка кола Хитне помоћи, приликом чега је возач кола Драгојевић Горан рањен са 32 метка, али је ипак успио да се одвезе неколико стотина метара даље гдје је пронађен и успио је да преживи. Иста муслиманска формација је у близини тзв. Великог подвожњака пуцала и у војна санитетска кола која су била видно обиљежена и са упаљеним ротационим свијетлима, приликом чега су рањени Вучета Драган и Томаш Ранко, који су се налазили у санитетском возилу. Ово јасно упућује на злочиначке намјере оних који нису презали ни од тога да пуцају на медицинско особље које је у тим тешким данима спасавало људске животе без обзира о коме да се радило.

Након одбијеног напада муслиманско-хрватских формација на Приједор 30. маја, приликом чега су борбе вођене у самом центру Приједора, преживјели екстремисти су се повукли у околне планине и шуме, одакле су све до пред крај 1993. године вршили диверзантске нападе у околини Приједора. У тим нападима страдали су и поједини цивили, како Срби тако и Муслимани (Бошњаци).

Међу првим њиховим, цивилним жртвама био је Дотлић Стојан из мјеста Кончари, коме су провалили у кућу 3/4. августа 1992. године и нањели му двије ране ножем у предјелу врата и лијевог рамена које су биле смртоносне. Половином истог мјесеца у мјесту Зецови, Стари град бр. 175. у кући породице Џенановић на којој је писало Ова кућа је под заштитом ЈНА, поменута група је убила Џенановић Вејсила, његовог зета Реџић Енреса, Џенановић Азану, Реџић Фахрудина, Реџић Меила, Реџић Вахида и његовог брата чије име није идентификовано.

Крајем августа 1992. године почињени су злочини у мјестима Ламовита, Козаруша и Подграђе. У Ламовитој су 27. августа убијени цивили Јањић Стојан и Дакић Марко који су убијени с леђа док су се возили на трактору, којег су екстремисти након тога запалили заједно са лешевима убијених. У Козаруши је 29. августа убијен цивил Балтић Остоја, на чији је аутомобил који се кретао старим путем Приједор-Козарац, отворена ватра а након што су возача убили запалили су аутомобил. Истог дана у Подграђу је убијен цивил Инђић Божо у чију су кућу упали екстремисти, а након убиства кућу су запалили.

Дана 8. септембра 1992. године, у Зецовима је дошло до новог злочина када су убијени Ступар Милан и Стојан и Бабић Раде. Злочинци су леш Ступар Стојана запалили, а лешеве Ступар Милана и Бабић Раде бацили у бунар након чега су дио бунара над земљом запалили.

Екстремисти су наставили свој терор и током 1993. године. Тако су у Доњој Љубији 22. августа 1993. године испред његове куће усмртили Шумић Асмира. До краја 1993. године похватани су скоро сви екстремисти који су предани у Истражни затвор Бања Лука.

Као што видимо на мети екстремиста су, поред Срба, били и они Муслимани (Бошњаци) који су били лојални грађани Републике Српске. Ово је још један доказ, поред чињенице да су муслиманско-хрватски представници одбили приједлог српских власти за мирно ријешење кризе, да њима није било у интересу мирно ријешење него сукоб са Србима за који су се почели припремати много раније.

Такође, чињеница да су екстремисти нападали и убијали поред Срба и Муслимане (Бошњаке), потврђује ријечи Педија Ешдауна, који је 1992. године посјетио Сабирни центар Трнопоље, након чега је рекао да су многи Муслимани (Бошњаци) ту зато што: Муслимански екстремисти врше притисак на мушкарце да се придруже герили, па се они морају склонити овдје ради сигурности. Да се није радило о „логору смрти“ како многи теоретичари „геноцида“ у Приједору настоје да докажу, говоре и лажна свједочења. Тако је Драган Опачић, августа 1996. као свједок “ICTY“ описао Трнопоље као “логор смрти“. Октобра 1996. утврђено је да лаже када је био суочен са својим оцем, “за кога је претходно тврдио да је убијен у рату“.Опачић је касније изјавио да га је сарајевска полиција истренирала да даје лажне изјаве против Срба.

Када се све ово има у виду тешко је схватити толики ангажман НВО активиста из Приједора и цијеле БиХ, који се труде да представе сукобе из 1992. године, као планирани злочин тадашњих српских власти у Приједору. Тачно је да је злочина било, као и да је највише страдало Муслимана (Бошњака) у Приједору, али је исто тако тачно да су српске власти понудилњ муслиманско-хрватским представницима мирно ријешење. Они су то одбили пошто су се припремали за сукоб са Србима.

Исто тако, прве нападе у Приједору извели су муслиамнско-хрватске паравојне снаге и прве жртве у Приједору ,као и на простору цијеле БиХ, у грађанском рату били су Срби. Питање је зашто се упорно прелази преко свега тога? Докле ће да међу НВО организацијама у Приједору и цијелој БиХ влада антисрпско расположење, јер како другачије да схватимо њихову немарност и пристрасност према чињеницама које говоре о грађанском рату у БиХ. Опет кажемо, можда они то раде несвјесно или су приморани од својих спонзора на такав став, па их молимо да ако се већ декларишу као борци за људска права то заиста и буду, а не да служе као војници у антисрпском пропагандном рату.



0 КОМЕНТАРА

  1. Inače podržavam Borisove stavove ( u tekstovima), no, ovoga puta moram oponirati.

    Boris ukazuje na nesrazmjeru u broju podataka na Net-u o zločinima nad srbima u odnosu na zločine prema Bošnjacima, te sve to podvodi pod „propagandno ratovanje“. Koliko je to pravilan pristup?

    Zbog čega ne bi jednom prihvatili ČINJENICU da je ODNOS ŽRTAVA u Prijedoru u ogromnoj nesrazmjeri. Eto, Boris je pobrojao većinu prijedorskih srpskih stradalnika (ne sve!), no, to jasno upućuje na vrlo malen broj nastradalih. Sa druge strane, nesporno je da je na Korićanskim stijenama streljano oko 200 muškaraca, da je u masovnoj grobnici u Trnopolju pronađeno nekoliko stotina tijela, da je u drugim masovnim grobnicama (poput Jakarine kose) takođe našeno na stotine tijela, uključujući djecu, žene, strarce. Zatim, desetine hiljada osoba su protjerane sa ovog područja, hiljade zatvorene u logore, desetine sela opljačkana, popaljena i uništena „do temelja“. To su naprosto činjenice.

    Sad, valjda je shvatljivo da nekoliko stotina puta više bošnjačkih žrtava zločina u javnosti iznosti „priče“ o svojim stradanjima, nego što to mogu učiniti Srbi koji su postradali u bukvalno jednostavno prebrojivom broju.

    Dalje, ne znam od kud Borisu podatak o tome da su muslimanski ekstremisti predani u „istražni zatvor“? Sjećam se kad je 1993. godine uhvaćen vođa ekstremista i sve šta se dogodilo jeste da je dobio batina, te nakon par dana, NA INTERVENCIJU TADAŠNIH SDS-OVSKIH MOĆNIKA PUŠTEN! Nikada nije procesuiran!

    Na kraju, primjećujem kako se boris bavi aktivnostima prijedorskih NVO. Nema tu nikakve nepoznanice po pitanju ko koga finansira i zarad kakvih „zadataka“. No, centralno pitanje je šta rade organi i službe Srpske po pitanju procesuiranja odgovornih za srpska stradanja? Izgleda da smo zaboravili da su naša policija i tužilaštvo NADLEŽNI za procesuiranje takvih slučajeva, da je Okružni sud u Banjaluci NADLEŽAN za presuđivanje po istima. Uostalom, to je jasno demonstrirano na povelikom broju prijedorskih Srba, koji odavno služe kazne zbog zločina koje su počinili. Zašto niti jedan muslimanski ekstremista nije procesuiran, to nije pitanje za NVO, nego za one koji primaju platu da primjenjuju zakone.

    Sad, u odnosu na pitanje da li je u Prijedoru počinjen genocid? Imamo jednu „stranu“ kakva zastupa tu tezu, djeluje na planu dokazivanja da je genocid počinjen, to čine vlastitim sredstvima finansiranja. Na drugoj strani, imamo institucije Srpske, koje raspolažu pozamašnim sredstvima (našim, budžetskim), resursima i stručnim znanjem, a bukvalno ne čine ništa na kontraargumentovanju ili dokazivanju da genocid nije počinjen. U Prijedoru je nesporno počinjen težak oblik krivičnog djela „Zločin protiv čovječnosti“ i to treba prihvatiti, procesuirati odgovorne i sa tom „pričom završiti“. Genocid de facto nije počinjen nigdje tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, pa time ni na području Prijedora. Sa pravnog ili stručnog stanovišta to je iracionalno i dokazivati, međutim, situacija ponekad nalaže da morate i DOKAZIVATI NEVINOST (spram optužbi za genocid). Lično mislim da bi na tom planu institucije Srpske trebalo da mnogo više i ozbiljnije djeluju. Sad, vilio bih da mi neko ukaže na bilokakav zvaničan dokument (strategiju, akcioni plan, odluku i ino) kakvim politička tijela Srpske nalažu institucijama da „rade ono za šta su plaćene“. Takvog dokumenta jednostavno nema i to pokazuje našu odgovornost spram vlastite budućnosti, naš odnos prema svojim postradalim sunarodnjacima…

  2. metabaron, 17.01.2015. 10:11:29 [138423]
    Петица краљу.Први свјетски рат-1,3 милиона Срба.Са балканским ратовима 1,4.

    Други свјетски рат-1,1 милона Срба.

    У ратовима 90-их,погинуло је око 40 000 Срба,у Хрватској 8000,БиХ 28 000 и Косово и Србија 5000.То је само прошли вијек.А данак у крви и јаничарење,primae noctis?Криви смо,јер нисмо ишли у колонама на клање као раније.Искесили смо зубе,изгубили смо неке наше територије,али смо сачували народ.А историја је чудо и траје већ 7500 година.Ствари се мјењају из године у годину.Јевреји су 2000 година чекали Јерусалим.Можда и наша браћа муслиманске вјере се опамете,можда мало прочитају пар књига,погледају ко им је стварни непријатељ,од крсташких ратова,Ал Андалуза,…до исламског прољећа.Можда некад,догодине у Книну и Призрену.Морамо се ослободити комунистичке мантре,јер су нам са МПЦ,ЦПЦ и великим и малим М нанијели највећи ударац.

    BORISLAV R., 17.01.2015. 09:46:17 [138421]
    Нема никакве кривице у ратном вођству СДС-а тог периода.Он нас је сачувао и има огромне заслуге за данашњу РС.Ти бар знаш да су нас стране службе означиле као неког ко ће замјенити Њемце,и ту би ставио тачку.

  3. Ponosan sam sto sam taj dan branio svoj grad. Svi Prijedorcani , bez obzira na naciju i vjeru , koji su bili taj dan u gradu , znaju istinu- bijelih traka nije bilo.
    Da je bilo onoga cega nije niti smjelo , niti trebalo da bude, bilo je.
    Bilo je zlocina nad nesrpskim stanovistvom kao sto je bilo zlocin , recimo u Sarajevu, Konjicu, … nad Srbima.

    Sta smo mi trebali da uradimo taj dan kada je u zori u grad upalo stotinjak ekstrema sa Slavkom Ecimovicem na celu?

    Da pustimo da nam se ponovi 41.?
    Da slusamo ustaske zakletve:

    Poglavnice, kune ti se cvijece,
    pod Kozarom Srba biti nece.
    Koliko je pored Sane vrba,
    Tolko cemo mi poklati Srba…

    Da nam se ponove Kozara i Jasenovac?
    Ubili su ljude pred hotelom i podijeli se u strelice nastavljajuci krvavi pir.

Оставите одговор