Борис Ђукић: Шах није случајно маргинализован

Борис Ђукић је шампион Републике Српске у шаху. Титула је освојена на 16. појединачном сениорском првенству одржаном у Приједору, крајем прошле године.

Ђукић се три године није такмичио, а онда је отишао, видио и побиједио – у Приједору. Ако склонимо шалу на страну, шаховске табле и рачунице кажу да је ФИДЕ мајстор Ђукић прекинуо доминацију велемајсотра Миодрага Савића из Бијељине, који је побјеђивао на посљедња четири шампионата. У претпосљедњем, шестом, колу (од седам одиграних по швајцарском систему) Ђукић је био бољи од двотруког првака, велемајстора Милана Вукића, а потом у посљедњем колу изненадио интернационалног мајстора Владу Јаковљевића, али га није побиједио, већ ремизирао. Да је Јаковљевић побиједио, нашао би се на трону. Исти број поена, али слабији додатни критеријум, имао је интер-мајстор и троструки првак Српске Зоран Рнић.

Господин Ђукић, који повремено игра шах против рачунара, а стратешке игрице – никад – одговарaо је на питања интернет портала Фронтал:

Како се постаје ФИДЕ мајстор?

Фиде мајстор се постаје достизањем рејтинга од 2300 поена на Свјетској рејтинг листи у најмање 24 рејтинговане партије.

Освојили сте титилу, а три године се нисте такмичили. Да ли сте толико бољи од осталих, или вам је то једноставно помогло због опуштености?

У протекле три и по године сам играо само викенд турнире, док класични шах нисам играо. То није била вољна одлука, већ прије сплет несрећних околности који су ме удаљили од активног играња. Са екипом „Лауш“ из Бањалуке сам се 2009. године нашао на побједничком постољу Екипног првенства РС за сениоре и након освојене титуле смо се распали, јер клуб није нашао довољно средстава за такмичење у Премијер лиги БиХ .

Тужно, али таква је позиција шаха и шахиста у Републици Српској. Након тога нисам успио наћи нови клуб који би ми пружио задовољавајућу материјалну сатисфакцију, јер већина клубова тавори и сналази се како зна и умије да опстане. Првенство РС сам освојио не зато што сам бољи од осталих фаворита за освајање првенства, већ зато што сам у датом моменту играо најбоље.

Колико често играте шаха?

Најчешће играм викенд турнире који нису превише захтјевни ни скупи, мада ни таквих турнира у ближем окружењу нема довољно. Глад за шахом задовољавам играјући слободне партије и праћењем међународних турнира на интернету.

Гдје је РС на шаховској табли региона, Европе и свијета?

РС има много боље шахисте него што заслужује. У шах се улаже веома мало или се уопште не улаже, тако да је већина шахиста, чак и оних са међународним титулама принуђена да „тезгари“.

Шах је у РС потпуно маргинализован, што није случајно, јер смо свједоци кретенизације друштва у свим областима.

Колико је шах популаран међу дјецом и омладином?

Шах међу дјецом и омладином у РС није много популаран. Шаховска култура се углавном стиче у породици, а родитељи нису превише заинтересовани да им се дјеца баве шахом, јер је шаховски развој дуготрајан процес, а будућност неизвјесна. Срећом, шах је област која ће увијек бити интересантна људима живог духа и никад неће нестати.

Напомињем да је ван ових простора шах у великој експанзији. Појављује се велики број младих играча са међународним титулама и на истоку и на западу, организује се велики број турнира, шах улази у школе као обавезан предмет у многим земљама итд.

Ko je вама усадио љубав према овој игри?

Шах сам почео играти у својој породици. Отац ми је био мајсторски кандидат, тако да сам од њега научио прве шаховске лекције и заволио игру.