Борац (БЛ) у српској, а Нови Пазар у БХ лиги?

Барем би два пута годишње у тим градовима владала фудбалска грозница: гостовала би Црвена Звезда, односно Партизан у главном граду Републике Српске, док би у највећем граду Санџака наступали омиљени Жељо или ФК Сарајево.

Пише: Горан Николић

Присталица сам заједничких лига на простору бивше Југославије, или барем у већем броју новонасталих држава. Чини се да би ‘штокавске земље’, које су и оквиру бивше СФРЈ, због свима разумљивог језика, биле више повезане, могле интензивирати те процесе (нпр. Македонци би се вероватно радо придружили). Међутим, процес формирања заједничких лига није далеко одмакао.

Најуспешнији пример је кошарка, и тај пројекат већ траје дуже од деценију. Лош пример је рукомет: формирана је заједничка лига, али о томе мало ко и зна (најјачи клуб Србије: Партизан не игра у њој). Није био добар пример ни Јадранска ватерполо лига, где су практично заобиђени српски клубови. У осталим спортовима, посебно женским, скоро и да није било покушаја. Добрим делом се то може правдати недостатком економских мотива што заиста често јесте случај. Нпр. женски фудбал тешко ко да је гледао и у време лиге СФРЈ, док би обнављање рагби пост-југословенске лиге (некада су доминирали клубови из Зенице и Ниша) само био ентузијазам вредан помена. Када је у питању нпр. одбојка Србија последњих две деценије доминира на пост-југословенском простору, тако да постоји реално мала заинтересованост за "интеграцију"у том спорту.

Када се говори о најпопуларнијем спорту као главни проблем наводи се безбедност на стадионима (и око њих). И то заиста јесте велики проблем, и не треба посебно објашњавати да ниједна лига није вредна евентуалних људских жртава. Ситуација се јесте поправила последњих 17 година, али не пуно, и посебно не како су то многи предвиђали. И то је реалност. Сувише је велики ризик да Звезда гостује у на Пољуду или Динамо у Београду.

Међутим, кренимо од једног малог корака. Хајде да фудбалски савези БиХ и Србије дозволе да се Борац из Бањe Луке и ФК Нови Пазар региструју у нпр. Шиду и Горажду (или да буде занимљивије: у Новом Пазару, односно Бањoj Луци), односно да Борац игра у Јелен Супер-лиги, а ФК Нови Пазар у Премијер лиги БХ. Поред тога, два фудбалска савеза би могли наћи модалитет да, иако су ти фудбалски клубови регистровани у другим местима, већину својих укакмица играју у својим домицилним градовима (верујем да то није непремостив проблем).Тако би дошли до једног резултата који би био на велико задовољство љубитеља фудбала у Бањoj Луци и Новом Пазару. Барем би два пута годишње у тим градовима владала би фудбалска грозница: гостовала би Црвена Звезда, односно Партизан у главном граду Републике Српске, док би у највећем граду Санџака наступали омиљени Жељо или ФК Сарајево. За овакво решење потребна је само политичка воља, односно смисао за компромис. Стање на "терену" је зрело за овакво нешто. Чак би се и безбедност на два стадиона благо поправила.

Истина, оно најважније, нажалост, остало би практично исто: квалитет фудбала не би био битније унапређен у ниједној од две лиге.