Боље им тамо: Из затвора у Требињу се не бјежи

Затвор у Требињу једини је у овом делу Европе из кога никада нико од осуђеника није покушао да побегне! Чак ни они окорели криминалци, иако је објекат без заштитне ограде, окружен стамбеним зградама и пружа све услове за тај "робијашки подухват". Није се то десило због, рецимо, силног обезбјеђења, које готово да се не примјећује […]

петак, јануар 9, 2015 / 23:59

Затвор у Требињу једини је у овом делу Европе из кога никада нико од осуђеника није покушао да побегне! Чак ни они окорели криминалци, иако је објекат без заштитне ограде, окружен стамбеним зградама и пружа све услове за тај "робијашки подухват".

Није се то десило због, рецимо, силног обезбјеђења, које готово да се не примјећује док се прилази овој установи. Једине "баријере" до затвора су рампа на улазу и службеник који легитимише оне који намјеравају да закуцају на врата овог објекта.

Осуђеници радије остају у кругу затвора, или раде на економији у Дужима, одржавају возни парк, раде у котларници, помажу у реконструкцији школа, болница, домова здравља по Требињу и његовој околини, раде на фармама свиња и кока носиља. Неки су се извјештили у кулинарству, па праве добре буреке, пеку хљеб… Има и оних којима је боравак у заводу љепши него код куће!

– Створили смо такву климу да затвореници могу да раде и без надзора – каже Славиша Јанковић, директор Казнено-поправног завода Требиње. – Нико се не жали, добро им је, а и вријеме боравка је максимално испуњено.

Затвор је полузатвореног типа, у коме је предвиђено издржавање казне до три године, мада има и оних који су осуђени на пет, десет или 15 година због силовања или убиства.

– Иако се никада није десила побуна, штрајк или бјекство, сматрамо да би подизањем заштитне ограде подигли ниво безбједности на виши ниво. А и наше комшије из околних зграда осјећале би се сигурније. За тај посао очекујемо помоћ Владе Републике Српске, која нам је недавно помогла са више од 150.000 марака да реконструишемо просторије завода и проширимо капацитете, па сада под његовим кровом има стотину мјеста. Зграда у којој се налази затвор потиче из 19. вијека, времена Аустроугураске, а ратних деведесетих послужио је као стјециште прогнаних.

Требињски затвор једном седмично посјећује свештеник, док отац Немања Дражић, духовним порукама и савјетима кријепи душу осуђеника. У плану је да се у источном дијелу подигне црква у којој би се обављао вјерски живот, служила литургија, осуђеници исповједали, причешћивали, крштавали…

– Увели смо духовне разговоре са свим осуђеним лицима како би посијали зрно добра, док ће сваки разговор о православној вјери остати дубоко у њиховој свијести. Последњи наш предавач био је отац Арсеније Јовановић из Острога, који је својом причом одушевио све сабране. Ми покушавамо спасти човека у овим људима, па ако успијемо макар у једном случају направили бисмо подвиг – каже Јанковић. – Када им је отац Немања рекао да су они благословени људи, остали су затечени. Објаснио им је да нису престали да чине оно због чега су овде, одговарали би пред Богом. Овако имају времена да се покају и промијене.

Тренутно у требињском затвору само је један осуђеник исламске вјере, док су остали православци. И њему је омогућено да се у својој вјери прочишћује…



Оставите одговор