Бојана – пустиња на мору

Прођеш град Улцињ па идеш право; нигдје не скрећеш све до самог краја села Доњи Штој, а онда ту мораш десно јер право је Албанија. Oтприлике, то је упутство како да се стигне до најудаљенијег дијела црногорског приморја. Најјужнији ћошак Црне Горе обрубљује пјешчана ивица Велике улцињске плаже. Даље, јужније, стоји још Ада Бојана, познати […]

недеља, октобар 27, 2013 / 12:06

Прођеш град Улцињ па идеш право; нигдје не скрећеш све до самог краја села Доњи Штој, а онда ту мораш десно јер право је Албанија.

Oтприлике, то је упутство како да се стигне до најудаљенијег дијела црногорског приморја.

Најјужнији ћошак Црне Горе обрубљује пјешчана ивица Велике улцињске плаже. Даље, јужније, стоји још Ада Бојана, познати нудистички центар на трокуту између два рукавца ријеке.

Између Аде, с једне, и уређених дијелова Велике плаже, с друге стране, простире се неколико километара слободне пјешчане територије, вјероватно јединог купалишта са ове стране Јадрана на којем можете разапети шатор, а да вас нико ништа не пита.

Напротив, овдје се баш због тога долази.

Од ушћа десног рукавца Бојане према сјеверу и сјеверо-западу, лијено се пружа ова оаза у простору и времену.

У времену које је забетонирало и устаклило већи дио приморја Црне Горе, дивљи вјетар и таласи одбранили су овај ћошак. Заједно са пјешчаним зрнцима на обалу су нанијели само пар дрвених кафана, да би босоноги људи који походе плажу имали гдје да се освјеже пивом и разбуде кафом

Потребно је бар два дана да се стопала навикну на мекани пијесак, збирни резултат рјечног и морског наноса. Још дан да сунце опрљи кожу, а вјетар испири из мозга све како би се тамо смјестило сазнање: одмор. Тада се мождане вијуге подешавају на фреквенцију непрекидних таласа, а од човјека који је дошао однекуд с континента, постаје пустињак са Бојане.

Све што не понесеш можеш купити у оближњој продавници, а све што не скуваш сам, можеш појести, или у поменутим кафанчицама на плажи, или у надалеко чувеним ресторанима што су као ниска дрвеног накита наџиџани на рукавцу ријеке.

Ако незналачки затражите мени, конобар, који је истовремено и власник кафане и рибар, видјеће да има посла са новајлијом; гдје сте дошли, показаће доносећи тацну са четири врсте свјеже рибе: ово је мени, све је из наше мреже!

Пеци! И дај "никшићко"! велико

Све то нестаје?

У новинама ДАН, недавно се појавио текст у којем стручњацу упозоравају да морски таласи, смањени доток седимената, одношење пијеска и небрига надлежних институција, убрзавају нестанак Аде Бојане и Велике плаже.

Главни фактор опстанка ових плажа – количина наноса коју је ријека Бојана вијековима уносила у Јадранско море, и која је условила формирање Аде и Велике плаже – последњих година све је мања. Стручњаци кажу да нанос, који је стизао у зону ушћа ријеке и који се под дејством морских струја таложио дуж морске обале стварајући плаже није ни приближан некадашњим количинама.

Сателитски снимци наводно потврђују да је за тридесетак година море облизујући појело 70 метара плаже на Ади, док на источном дијелу острва, она више практично ни не постоји. Тај процес иде даље и већ је захватио Велику плажу коју је њен Јадран на појединим мјестима освојио и до 15 метара.

Наука тврди да је сам ток Бојане у кишном периоду јако низак, па ријека више не може амортизовати јаке таласе који долазе са југа. А ти таласи односе обалу.

Питање је да ли човјек може да заустави овај процес. Море не израђује никакве научне студије и не фали му времена.

На крају, можда је права судбина ове слободне пјешчане територије баш таква, да је море узме себи. Та судбина јесте тужна, али и лијепа. Као легенда.

Ж. Свитлица



Оставите одговор