Бојан Ћурић: Бургер eкономисти

Када би Вам неко рекао да са изненађујућом лакоћом можете "одредити" да ли је нека свјетска валута прецијењена или потцијењена и то са једним хамбургером, вјероватно бисте помислили да је у питању нека шала.

недеља, 13 марта, 2022 / 07:07

Чувени британски часопис "Економист" је још давне 1986. године изумио индекс који је назван "Биг Мек Индекс" чији је задатак да покаже реалну вриједност валута у свијету, тј. да покаже да ли су валуте на "исправном" нивоу, односно да ли су прецијењене или потцијењене. То чине на начин да мјере сваку валуту у односу на заједнички стандард – Биг Мек. Овај индекс заснован је на теорији паритета куповне моћи, идеји да би се дугорочно девизни курсеви требали кретати према курсу који би изједначио цијене идентичне корпе роба и услуга у било које двије земље. У том случају узели су цијене хамбургера из ресторана МекДоналдс, јер они постоје у готово свим земљама свијета (36.000 ресторана у више од 100 земаља).

Упоређивањем цијена Биг Мека може се одредити однос између свјетских валута, тј. може се одредити да ли је нека валута прецијењена или потцијењена, увјеравају ови бургерекономисти из Лондона. Наводе и да "Биг Мек Индекс" такође може бити добар показатељ за појединачну куповну моћ привреде, јер постоји широм свијета у стандардној величини, саставу и квалитету па је за претпоставити да би у свакој земљи требало да има релативно исте трошкове производње. С тим у вези, разлике у цијени изражене у америчким доларима (УСД) одражавају разлике у куповној моћи сваке валуте.

Основна валута је амерички долар и у односу на ту валуту се мјери "коректност" преко 50 валута укључујући и евро. Како све функционише? Узмимо за примјер цијену Биг Мека у еврозони који кошта 4,27 евра (према званичном цјеновнику МекДоналдса), док исти хамбургер у САД-у кошта 5,65 америчких долара. То подразумијева курс од 0,76 (5,65 УСД * 0,76 = 4,27 ЕУР). Међутим, стварни курс је 0,85 (према званичним подацима Централне Банке БиХ), а разлика између овог и стварног курса, претпоставља онда да је евро за 11,1% потцијењен. Према истим изворима података, швајцарски франак је прецијењен за 24,7%, док је шведска круна прецијењена за 9,6%. Према подацима портала "Статиста" цијена Биг Мека између земаља креће се од 1,68 УСД колико износи у Либану, док је у Швајцарској његова цијена 7,04 УСД, што је сврстава у државу са најскупљим Биг Меком на свијету.

Према истим изворима, дакле, само три земље (Шведска, Норвешка и Швајцарска) имају веће цијене, што значи да су шведска и норвешка круна као и швајцарски франак прецијењени, а све остале земље од Канаде до Либана који је последњи на листи овог индекса, имају потцијењене валуте.

Међутим, требамо поставити питање, да ли овај "однос" заиста може да важи у пракси? Мишљена сам да не може, јер фактори као што су пореске стопе, прописи у вези са личним примањима, цијена радне снаге, ниво тржишне конкуренције и то да ли се неке компоненте овог производа увозе или не, доприносе сигурно варијацијама цијена између земаља, што хипотезу на којој почива овај индекс чини климавом. Теоријски, ако се занемаре набројани фактори, основано је бар претпоставити да је хипотеза одржива.

Шта за економију једне земље значи прецијењеност или потцијењеност валуте? Много! Државе које желе да упропасте своју економију и уђу у дужничку кризу, то ће најбрже и најефикасније спровести кроз механизам прецијењеног курса. Успјешна политика девизног курса треба симултано да обезбиједи да домаће цијене мирују, а да се извозницима због тога не смањује конкурентност, Ако је реални девизни курс прецијењен, то значи да је на домаћем девизном тржишту домаћа валута скупа (а долар или евро, јефтин). Тада се исплати куповати девизе и бавити се увозом, јер се увозна роба јефтино набавља, а све скупље продају, јер домаће цијене расту брже од иностраних. Из истог разлога извоз се не исплати, јер се продајом девиза од извоза добија увијек иста количина домаће валуте.

На крају, овај индекс никада није ни био замишљен као прецизан показатељ неусклађености валута, већ само као алат који теорију девизног курса чини разумљивијом, да не кажем јестивом. Без обзира на све критике, он је постао глобални стандард, те је чак укључен у неколико иностраних уџбеника из економије. Кажу из "Економист" – а, да за оне који своју брзу храну схватају озбиљније, израчунавају и гурманску верзију индекса.

И што је интересантно, "Биг Мек Индекс", поред свих методолошких мањкавости, оспоравања и критика, није далеко од резултата Међународног монетарног фонда.