Блогерске сузе: Гдје је онај стари интернет?

Хосеин Деракшан, ирански блогер, који је 2008. године због својих активности на интернету осуђен на 20 година робије, сматра да је интернет данашњице доступнији, али и много мање моћан од оног прије седам или осам година. "Можда постајем превише строг како старим. Можда је ово природна технолошка еволуција. Међутим, не могу да затворим очи пред […]

среда, децембар 30, 2015 / 10:19

Хосеин Деракшан, ирански блогер, који је 2008. године због својих активности на интернету осуђен на 20 година робије, сматра да је интернет данашњице доступнији, али и много мање моћан од оног прије седам или осам година.

"Можда постајем превише строг како старим. Можда је ово природна технолошка еволуција. Међутим, не могу да затворим очи пред оним што се дешава – пред нестанком интелектуалне моћи и разноликости. Некада је веб био толико моћан и довољно озбиљан да због њега завршим у затвору. Сада је то тек нешто више од пуке забаве. То иде дотле, да чак ни Иран неке дијелове, као што је Инстаграм, не узима за озбиљно и не блокира приступ", пише Деракшан у "Гардијану".

Говорећи о интернет активизму, лакоћи кликтања и анестезирању праве акције, што се не види само у Ирану, већ широм свијета ирански блогер каже да интернету данас треба спасење.

"Недостаје ми вријеме када су људи дозвољавали себи и одвајали вријеме да буду изложени другачијим мишљењима, када су читали више од једног пасуса или 140 карактера. Недостају ми дани када сам могао да напишем нешто на свом блогу, да објавим на свом домену, без тога да потрошим исто толико времена на промоцију кроз друштвене мреже. Дане када никога није било брига за лајкове и шерове и идеално вријеме за постовање. То је веб кога се сјећам прије затвора. То је веб који морамо да спасимо", навео је Деракшан.

Како је рекао, ускоро ће интернет бити колекција апликација за мобилне телефоне, а не скуп сајтова, док ће новац стизати од претплата, а не од оглашавања – "нешто као пакети за кабловску телевизију".

Човјек који је изненада ослобођен крајем 2014. године, каже да је шест година у затвору дуг период, али је за онлајн свијет, то је читава ера.

"Писање се није промијенило, али је читање, или макар ишчитивање, драстично другачије. Рекли су ми да су друштвене мреже кључне, па сам окачио пост на Фејсбук. Фејсбук је било брига, пост је изгледао досадно и добио сам три лајка. Три!", наводи он.

Деракшан је тада схватио да се све промијенило.

"Нисам опремљен за игру на новом терену. Све што сам изградио, сав труд, све је пропало. Био сам разорен. Блогови су били злато, а блогери рок звијезде када асм ухапшен. Свакога дана ме је читало 20.000 људи, читали су пажљиво и остављали много релеватних коментара, чак и они који су ме мрзили. Могао сам да похвалим и понизим свакога, осјећао сам се као краљ. Ајфон је био млад, тек годину дана, паметни телефони су се користили за разговоре, поруке, мејл и сурфовање. Није било правих апликација, свакако не оваквих, није било Инстаграма, Снепчета и Ватсапа. Умјесто њих, постојао је веб, а на вебу били су блогови – најбоље мјесто за алтернативну мисао, вијести, анализе. То је био мој живот"; навео је он.

Како каже, некада су хиперлинкови били "монета", нешто чиме се штитило од централизације.

"Када сам изашао из затвора, схватио сам да је хиперлинк девлавиран, скоро непотребан. Свака друштвена мрежа их третира као било који други објекат, фотографију, текст. Охрабрују вас да постујете један линк, да га изложите квази-демократском процесу лајковања или плусовања или срцовања. Али линкови нису објкети, они су везе између објеката. Оваква објективизација је линковима отргла њихову велику моћ", сматра ирански блогер.

У помало романтичном приступу цијелој ствари, он додаје да су линкови некада били "очи веба, пут ка његовој души".

"Слијепа страна, страна без линкова, не може да гледа ка другој страни. То има озбиљне посљедице на динамику и моћ веба", сматра он.

Деркашан каже да је главни противник "филозофија стрима (ток)".

"Највећи противник линку је филозофија тока, која комбинује двије најдоминантније и најпрецјењеније вриједности данашњице – новотарију и популарност. Ток је доминантан начин конзумирања информација. Све мање корисника провјерава веб стране, већ добијају непрекидан ток информација које издвајају комплексни и тајновити алгоритми… Не треба вам ни браузер. Отворите Фејсбук апликацију на телефону и ту сте. Планина је дошла до вас", навео је.

Деркашан долази до кључне ствари – лајковања.

"Наш глас су лајкови, плусеви, срца, звијезде – они су много ближи слатким аватарима и статусу селебритија од суштине онога што се постује. Најбриљантнији пасус неког обичног човјека ће бити изостављен, док ће глупа лупетања селебритија одмах добити снажну позицију на интернету",наводи он.

Како каже, некада је интернет био налик књигама, простор гдје се истражује, сада је књигасти-интернет постао телевизија-интернет.

"Када се улогујем на Фејсбук, мој лични ТВ програм почиње. Све што треба да урадим је да скролујем…", наводи он.

Деракшан каже да је централизација одузела обичном човјеку моћ у односу на корпорације и владе.

"Иронично је то што државе које сарађују са Фејсбуком и Твитером више знају о грађанима него Иран, који чврстом руком држи контролу интернета. Оно што плаши више од тога што нас посматрају је то што нас контролишу. Фејсбук нас некада боље познаје од родитеља, а тада свијет постаје предвидив и за владе и за компаније. Предвидљивост значи контролу", наводи он.



Оставите одговор