Близу Караматине куће у Земуну

Снимак је груба идејна скица настала 2005.године у Росуљама у Бањој Луци – пише аутор, Бојан Љубомир, на свом Јутјуб каналу.

Близу Караматине куће у Земуну (Милорад Павић)

Како бих волео да сам ливац
Да имам радионицу звона у 1854. години
С оне стране рајске реке
Близу Караматине куће у Земуну.
Пио бих вино из најлепшег звона
Из једног уха расла би ми врба из другог грожђе
И болео би ме за вас
Гвоздени кокот на крову ливнице.
Тако бих увек знао с које стране ветар дува
Тако бих 1970. открио да певац
показује крадом и један пети ветар
Ветар сунчеве прашине
И светлосних одјека звезда.

Овако Васку су Попи и мени опет озебли зуби
На кошави из Бесарабије
Па се грејемо чорбом од једне мудре рибе
Коју нису упецали него убили каменом
Ко птицу грудвом снега у лету
Као пре 7000 година у Лепенском виру
на овој истој рајској реци.
На дну чорбе нашли смо име рибе
Које није за јело ни за објављивање.

Српски писац, Милорад Павић, рођен 15. октобра 1929. године у Београду, преминуо је 30. новембра 2009. године у истом граду. Најчувенији по Хазарском рјечнику, ову пјесму написао је 1982. године.