Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити

Пише: Вукашин Беатовић

У Сарајеву је похађао Трговачку школу а потом и гимназију из које је избачен пошто је откривено да је члан једне анти-аустријске организације. У мају 1912. године одлази у Београд како би наставио школовање. У Београду је ступио у контакт са организацијом "Црна рука" која је одредила његов даљи пут.

Сарајевски атентат

Вијест да ће престолонасљедник Франц Фердинанд са супругом Софијом на Видовдан 1914. године посјетити Сарајево, српски род је доживио као дрску провокацију. Вођа "Црне руке" – Драгутин Димитријевић Апис у Сарајево шаље Гаврила Принципа, Трифка Грабежа и Недељка Чабриновића. Свако од њих тројице је добио пиштољ, по двије бомбе и малу количину цијанида. Било им је наређено да изврше самоубиство након што убију аустријског надвојводу. По доласку у Сарајево придружили су се осталим члановима Младе Босне.

Када је 28. јуна 1914. године аустријска колона кренула кроз Сарајево, у близини моста Ћумурија бомбу је први бацио Недељко Чабриновић. Међутим бомба није пала на аутомобил у којем је био надвојвода. Чабриновић је попио цијанид и скочио у Миљацку. Доза цијанида није била смртна па су га жандарми ухапсили.

Након тога колона је стицајем околности стигла до Принципа који се најприје колебао а потом извадио пиштољ и упуцао Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Обоје су умрли у Конаку који је и данас резиденцијална зграда институција Босне и Херцеговине.

Принцип је ухваћен одмах након атентата. Заједно са Чабриновићем је изведен на суд али нису осуђени на смрт јер су обојица били малољетни. Аустријске власти су их упутиле на издржавање казне у трајању од 20 година.

Гаврило Принцип је био затворен у тврђави Терезин у Чешкој гдје је и умро 28. априла 1918. од посљедица туберкулозе и екстремно тешких затворских услова. Три године касније – 1921. године, његово тијело је пренијето у Сарајево и сахрањено у Капели Видовданских хероја у православном гробљу на Кошеву.

До посљедњег рата у Сарајеву је постојао Принципов мост коме је 1992. године враћен стари назив – Латинска ћуприја. Спомен плоча на којој је ћирилицом било обиљежено мјесто одакле је извршен атентат, замјењена је новом – латиничном која има и другачију поруку. Трагове Принципових стопала у бетону испред спомен плоче је забетонирало ратно Сарајево.

Данас у Сарајеву о Гаврилу Принципу и Младој Босни на прави начин свједочи једино споменик видовданских хероја на коме су исписани Његошеви стихови:

"Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити".