Бивши муслимански војник свједочио у Караџићеву одбрану

Бивши муслимански војник свједочио је у одбрану Караџића, оспоравајући наводе оптужнице о броју Муслимана из Сребренице које су убиле српске снаге, јавља агенција Бета.

Свједочећи скривеног лика и електронски измијењеног гласа, заштићени свједок КW-12 изјавио је да је при пробоју Армије БиХ из Сребренице ка Тузли, у јулу 1995. у шуми страдало "1.500 до 1.700" особа, које нису биле покопане. Осим у засједама Војске Републике Српске, они су страдали и у међусобним окршајима, преноси БИРН Џастис рипорт.

Свједок је – током дугог и, на моменте, конфузног исказа, који је било тешко пратити – оспоравао и број муслимана убијених у селу Кравица, у првој од масовних ликвидација након пада Сребренице у јулу, као и одговорност српских полицајаца који су осуђени за тај злочин.

Побијајући оптужбу, Караџић тврди да су у масовним гробницама око Зворника, из којих су тијела убијених била ексхумирана, биле покопане и жртве пале при пробоју колоне АБиХ из обруча око Сребренице ка Тузли.

Свједок КW-12 тврдио је да је, током пробоја, од 11. до 13. јула 1995. "могао видјети 1.500 до 1.700 – 2.000 мртвих". Неки су, по његовим ријечима, страдали у три засједе ВРС, али је било и међусобних убистава. Након што је заробљен, 13. јула, свједок је, како је изјавио, био пребачен у земљорадничку задругу у Кравици, гдје су били други муслимански заробљеници.

У "првој просторији било је око 80 људи, није могло стати ни 100, ни 200 људи". Након што га је стражар, пријатељ упутио у другу просторију, КW-12 је "чуо кратак рафал" и "кроз прозор излетио и побјегао".

Према оптужници и ранијим пресудама Трибунала, српске снаге су у кравичком складишту тога дана убиле око 1.000 муслиманских заробљеника, а за тај злочин пред судом БиХ осуђено је неколико припадника специјалне полиције РС.

КW-12 тврдио је, међутим, да осуђени у вријеме масакра нису били у Кравици, него у оближњим Сандићима и да их је он видио док су га, након заробљавања, српски војници туда спроводили. Тврдио је да је о томе након рата обавестио и тужилаштво у Сарајеву и агенцију СИПА, након чега су му тражили да потпише да "никада није био у Сребреници". Из његовог исказа произлази да је свједок био у затвору послије рата у БиХ.

Свједок је тврдио и да је код једног од погинулих у засједама при пробоју колоне АБиХ из Сребренице пронашао "100.000 марака" које је, са другима, "попушио", завијајући у њих духан. "То нам је био папир духански".

Прије доласка у Сребреницу, по исказу свједока, припадници његове "16. муслиманске источне бригаде" убили су, у околини Зворника, српске цивиле, али и муслиманске избјеглице које су то видјеле.

Тврдио је и да је, у мају 1992, био присутан када су околини Братунца двојици Срба одсјечене главе, док је "један полицајац на ражњу испечен". Послије тога и убиства српског судије Горана Зекића, српске снаге су свједока, његовог оца "и све комшије муслимане извеле из кућа и одвеле на стадион у Братунцу". Убрзо су били пребачени у школу, гдје су их "шешељевци" и "бели орлови" мучили, тукли и убијали.

Описујући како је, потом, био међу 450 муслимана који су били пребачени на Пале, а потом у Високо "на размјену", свједок је заплакао. "Не могу ништа лоше рећи о боравку на Палама, могу само да се захвалим полицајцима… Дошао сам у веома лошем стању, био сам сав исјечен", казао је, потврђујући да му је пружена медицинска помоћ.

Према оптужници која Караџића терети за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао "размјере геноцида", муслимани из Братунца су преко Пала били протјерани.

Сведока одбране КW-12 сутра ће унакрсно испитивати тужиоци. Оптужница Караџића терети и за терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање за таоце припадника Унпрофора, 1992-95.