Бити смрад то је сада ИН

Ко штрајкује, ко се плати радује, чија мајка црну вуну преде? О свему
опширније на каналу наше телевизије!

Сви они који не желе бити дио стада између осталог размишљају и о томе да ли у овој напаћеној земљи уопште постоји оно што би требало бити телевизија. Као по правилу што већи избор то су мање шансе да нешто изабереш. Зато је најбоље изабрати себе односно избацити "уређај" из домаћинства, свакако се већ сврстава у превазиђена достигнућа.

О саблазни телевизије говорили су многи а на врло занимљив начин то је учинио и митрополит Виталије. У свом надахнутом и у сегментима архаичном тексту он каже: "…Ни један отац и ни једна мајка не би се одлучили да поведу своју дјецу у куће са сумњивом репутацијом. Када би им пријатељ предложио да пођу увече да се прошетају најодвратнијим градским квартовима, у којима царују гријех и порок, сматрали би то за грубу шалу или би помислили да се човјек напио…Тек што сте слегнули раменима као одговор на сумњиве приједлоге да посјетите мјеста аморала…са читавом својом породицом сједате у салон и лаким и безазленим дугметом на телевизору призивате у свој дом…свеколики талог људског друштва: све могуће гангстере, убице, психопате цијелог свијета, најневјероватније манијаке, трговце бијелим робљем, и гледаћете их без и најмањег зазора савјести, као да ништа рђаво не радите…"

Након што сам прочитао овај текст одгледао сам једну америчку екранизацију истините приче. Поред форсирања свих симбола вјештачке нације у том филму сам видио превише догађаја од којих би сваки нормалан човјек завршио на психијатрији али под условом да је све то лично доживио или видио покрај себе.

То је само мали сегмент онога чиме нас бомбардују са малих екрана. Што је најгоре, бомбардовање и те како даје резултате у њихову корист. Кажу да се суштина човјекове воље може сагледати у потреби дјетета да устане послије сваког пада. Ми смо друштво које је пало и годинама не устаје. Изгледа да смо побркали лончиће, мало прозукли и од свега одабрали деструкцију на милион начина. Тако је муљ испливао на површину а то је најљепше и најсликовитије описао Мирко Срдић познат као Елвис Џи Куртовић.

Многи су појели оно што им је сервирано а нису ни знали шта је на менију. Бити шупак то је сада ин – то није хипотеза, то је дефиниција, али са становишта оних који никада нису били шупци. Немате моћан аутомобил, не трошите нечију мјесечну плату када изађете за викенд, немате ватрено оружје, немате никога иза леђа и не тежите овим "вриједностима". Е онда сте у овом друштву оно што се зове "пропао случај"!

Не преостаје ми ништа друго него да вам се захвалим на пажњи – телевизијска реченица од које изгледа највише треба зазирати.

Вукашин Беатовић