Билт подсјећа: Рат је почео кад су САД нахушкале Алију

За међународну заједницу је Дејтонски споразум на крају био једино рјешење, али се рат у БиХ могао избјећи да је примјењен "Карингтон-Кутиљеро споразум". То је рекао донедавни шеф шведске дипломатије и бивши изасланик ЕУ за БиХ Карл Билт који је подсјетио да је на притисак Американаца од бошњачког вођства одбачен, претходно потписани Европске уније о […]

недеља, новембар 22, 2015 / 15:31

За међународну заједницу је Дејтонски споразум на крају био једино рјешење, али се рат у БиХ могао избјећи да је примјењен "Карингтон-Кутиљеро споразум".

То је рекао донедавни шеф шведске дипломатије и бивши изасланик ЕУ за БиХ Карл Билт који је подсјетио да је на притисак Американаца од бошњачког вођства одбачен, претходно потписани Европске уније о уређењу БиХ.

У напису за Европски савјет за међународне односе поводом 20. годишњице овог споразума, он је подсјетио да су кључни дијелови од Алије Изетбеговића накнадно одбаченог споразума ЕУ о уређењу Босне и Херцеговине који су већ били потписали вођи Бошњака, Хрвата и Срба, потом и уграђени у нагодбу у Дејтону.

Билт, активни учесник преговора у Дејтону, упозорио је да се и сад "Европа оглушује о Балкан и опасности које тамо вребају, а њени политичари морају бити предузимљиви и спријечити понављање историје, нарочито због шкрипца у којем се сад тај регион нашао због избјегличке кризе".

"Критичари су нападали Дејтонски споразум да уврежује националне и етничке подјеле у устав Босне, али то је било једино остварљиво рјешење да се спријечи распад те земље", оценио је некадашњи изасланик ЕУ за БиХ.

Дејтон прије Дејтона

Он је указао на чињеницу да је "Европа оценила да је куцнуо њен час" за решавање сукоба у бившој Југославији и управо да би се спријечио рат у Босни, у прољеће 1992. британски лорд Карингтон и португалски дипломата Жозе Кутиљеро израдили су план за државно уређење БиХ који су потписали вођи три стране.

"Темељно устројство плана Карингтон-Кутиљеро било је", како је навео, "веома слично нагодби у Дејтону, утаначеној пар година касније, пошто су два милиона лица у Босни побегла из својих домова, а преко сто хиљада њих изгубило животе".

"Ако бисте питали првог преговарача ЕУ, лорда Карингтона, он би вам убедљиво рекао да су САД биле те које су подстакле босанског муслиманског вођу, предсједника Алију Изетбеговића, да се повуче из тог договора", истиче Билт.

Жозе Кутиљеро је пре неколико година на једном округлом столу у Бриселу то потврдио и рекао да се "зна који је високи амерички званичник затражио од предсједника Изетбеговића да повуче потпис са плана ЕУ за БиХ".

Ујдурма америчких демократа

Билт, од 1999. до 2001. специјални изасланик за Балкан генералног секретара УН, напомиње да "пошто је рат потом избио и проширио се Босном, УН и ЕУ су покренуле мировне напоре у лето 1992." и у Женеви су бивши амерички државни секретар Сајрус Венс и ранији шеф британске дипломатије Дејвид Овен преговарали с вођством три стране и коначно 1993. године понудили мировни план.

"Али су се ветрови променили у Вашингтону, и Џорџа Буша (Старијег) заменила је влада Била Клинтона", указује очевидац и учесник ових историјских догађаја у овом изузетном сведочанству, и додаје да су "и даље предмет опријечних тумачења приче како је пропао и овај ‘Венс-Овен мировни план’, мада Дејвид Овен не крије своје уверење да је нова администрација у Вашингтону подсекла ноге том плану и напустила све напоре".

Бивши изасланик ЕУ и УН за Босну каже да Овен у својој књизи "Балканска одисеја" пише: "Да је предсједник Буш победио на новембарским изборима 1992. године, дошло би до расплета у Босни и Херцеговини 1993. године".

Овен додаје да "од прољећа 1993. до лета 1995. учинак политике САД, упркос што се називао ‘зауздавањем’, био да се продужио рат босанских Срба у Босни и Херцеговини".

Билт каже да су то "јаке ријечи, као и написи Сајруса Венса, који је наравно осјетио да је одбачен од Вашингтона и потом остао гурнут у страну годинама".

Слушате ли Контакт групу

Потом је формирана Контакт група САД, Велике Британије, Француске, Њемачке и Русије с циљем да у Босни покрене ствари, али пошто није било никаквог напретка, 1995. је сазвана конференција у Дејтону.

Тамо је коначно потписан споразум "који суштински све у себи враћа на план Карингтон-Кутиљеро прије избијања рата, само што је Босна састављена из два, а не три ентитета", примећује Билт.

Он каже да је "један од потом створених митова био то да су Срби дошли за преговарачки сто због снажног америчког бомбардовања… а бомбардовање које је имало сумњиву војну вриједност је Ричарду Холбруку омогућило да предсједника Изетбеговића убиједи да прихвати Републику Српску, што је он дотад одбијао".

Билт каже да су се у Дејтону утврђивању унутрашњих граница снажно бавили Американци и три стране у БиХ, док су изасланици ЕУ "више били посвећени уставном устројству које би БиХ вратило назад на заједнички темељ… и руски министар иностраних послова Игор Иванов је у томе био конструктивна и важна снага".

Он додаје да је то устројство коначно испало сложеније него што се мислило и додаје да је "Федерација БиХ скована у Вашингтону у почетку 1993. да би се обуставили сукоби између Муслимана и Хрвата".

Није идентитет настао 1995.

Билт одбацује критике да је таква структура увријежила етничке подјеле, а не права појединаца и наглашава "да би у теорији јединствена држава била боља и демократскија, али у пракси о таквим рјешењима је лакше причати него их остварити".

"Онима који доводе у питање Дејтон зато што је утемељио националне и етничке идентитете може се саветовати да покушају да убеде Шкотланђане да прихвате потпуну интеграцију с Енглеском, или Каталонце и Баскијце са Шпанијом… а могу то покушати и с Баварском".

Билт указује на то да "политичари у таквим земљама теже да се ослоне на националне идентитете, а исходи на изборима у Босни су то деценијама после Дејтона нажалост потврдили".

Он каже да је нада била да ће послератна Босна, уз подршку процеса европске интеграције, коначно довести до "Босне даље од Кипра, а ближе Белгији".

Уз опаску да се то досад није догодило, Билт изражава наду да ће БиХ "постепено доћи и до новог уставног рјешења" и подвлачи да, упркос свим спољним притисцима, "једино разни чиниоци у БиХ могу начинити нагодбе да би земља кренула напријед".

Билт наглашава да је процес приближавања ЕУ ипак довео до напретка у БиХ и закључује да су "превише дуго снаге дезинтеграције преовлађивале у цијелом региону и ЕУ и међународни чиниоци су тек после превише дугог раздобља пажњу усредсриједили на подстицање снага удруживања".



Оставите одговор