Бијели хљеб: Сви подржавају укидање, питање ускоро пред посланицима

Административна комисија Народне скупштине Републике Српске на једној од наредних сједница покренуће питање смањења или укидања накнада, односно исплате плата изабраним функционерима и носиоцима функција у Републици Српској шест мјесеци након што им истекне мандат.

Оно што је занимљиво јесте да је практично све иједан посланик НС РС којег смо прозвали барем јавно подржао укидање те накнаде, у народу познатије као “бијели хљеб”, истовремено наглашавајући да ће подржати такву иницијативу уколико дође на дневни ред.

Ипак, нико од њих још није размишљао да сам покрене такву иницијативу и предложи НС РС да о томе расправља.

“Пред комисијом ћемо покренути низ питања, укључујући и питање “бијелог хљеба”. Засад не могу одређено рећи у којем смјеру ће ићи – да ли за потпуно укидање или смањење овог права. Било је случајева да и они који имају обезбијеђено радно мјесто узимају “бијели хљеб” и нешто ту треба рјешавати, да ли на начин да се онима који заиста немају посао обезбиједи ова накнада или да се исплата смањи на три мјесеца”, рекла је Споменка Стевановић, шеф Клуба посланика ДНС – НС – СРС и предсједник Административне комисије НС РС.

Ова комисија је надлежна за исплату “бијелог хљеба” кад су у питању посланици који нису обновили мандате у НС РС. Из прошлог сазива њих 28 остварило је и користи право да у наредних шест мјесеци прима плату, а уколико сви они ово право буду искористили до краја, из буџета Српске биће исплаћено око 375.000 марака.

Поред посланика, право да примају плате након што оду са функције у наредних шест мјесеци имају и функционери јединица локалне самоуправе те министри у Влади РС. Ова права нису дефинисана јединственим законом, па тако ову материју регулишу од пословника, преко закона, до одлука Владе РС.

Када су у питању министри у Влади РС, засад је једино познато да то право користи Горана Златковић, бивши министар правде Српске. Министарске привилегије, као и плате, дефинисане су, иначе, ранијом одлуком Владе РС, а тренутно није познато да ли ће овдје доћи до каквих измјена.

Такође, и већина функционера локалне самоуправе послије избора 2012. године искористила је своје право да прима накнаду у периоду од шест мјесеци након што им је окончан мандат.

Радован Вуковић, посланик СНСД-а, каже да без обзира да ли ће неко покренути иницијативу “бијели хљеб” треба укинути и да вјерује да ће након што то буде урађено на нивоу БиХ, ово питање бити покренуто и у Републици Српској.

“Исплату накнада након окончања мандата треба укинути, без обзира да ли ће бити те иницијативе или неће”, рекао је Вуковић.

Међу посланицима у Републици Српској готово сви су, барем јавно, рекли да би подржали иницијативу укидања “бијелог хљеба”.

“Треба размишљати у смјеру укидања “бијелог хљеба”, али и других привилегија на које одлази огроман новац. То треба рјешавати у пакету јер, рецимо, статус предсједника Републике Српске након истека мандата уопште није ријешен и то под хитно треба урадити, не због тога што ће неко од њих добити нешто, већ због угледа којег предсједник или бивши предсједник треба да има”, рекао је Крсто Јандрић, шеф Клуба посланика НДП-а у НС РС.

И у СДС-у кажу да су за укидање тога да функционери имају право на накнаду након што им истекне мандат, јер, како кажу, ниво садашње јавне потрошње не може да се покрије изворним приходима Републике Српске.

“Сигурно треба размишљати о укидању “бијелог хљеба” у Републици Српској јер посланици и функционери сасвим су довољно плаћени и имају простора и времена да нађу нови ангажман након што оду с функције”, рекао је Миленко Станић, члан СДС-овог одбора за финансије.

Иначе, сви се слажу да новац који буде исплаћен за “бијели хљеб” није велики у односу на друге трошкове, као што су путни трошкови, репрезентација, смјештај, итд.., али да ипак треба ићи у корак са нормалним системима и укидати привилегије које практично у таквом облику не постоје нигдје.

“Треба тражити мјеста за штедњу. Међутим, треба се понекад ставити и у ситуацију високих државних функционера у шездесетим годинама живота, рецимо предсједника државе, владе, итд. који с истеком мандата остају у једној врсти вакуума. Неко рјешење за те људе мора постојати, можда у смјеру пријевременог пензионисања оних који пређу 60 година”, рекао је Перица Бундало, посланик ПДП-а у Народној скупштини РС, додајући да исплате онима који заврше мандат треба да буду мање, али да се не могу ни оставити без икаквих примања уколико немају други ангажман.

У коалицији “Домовина” кажу да питање “бијелог хљеба” не треба посматрати на начин да ли га укинути или оставити, већ ријешити са јасно дефинисаним правилима ко има право на то, а ко не.

“Има људи који послије функције остају без икаквих примања, али и оних који то злоупотребљавају и не желе да се врате на раније радно мјесто јер им је плата овдје већа. Нисам за то да се то потпуно укине, али јесам да се ријеши системски”, рекао је Сенад Братић, потпредсједник НС РС из коалиције “Домовина”.

Представнички дом парламента БиХ у првом читању усвојио је измјене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ према којем изабрани функционери и носиоци функција након престанка мандата имају право на једногодишњу накнаду у износу плате коју су примили на том мјесту.

У РС и чланови Комисије на “бијелом хљебу”

Осим посланика, министара и функционера локалне самоуправе, чак и неке агенције и комисије као што је Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске својим Правилником о раду дефинисале су да предсједник и чланови након истека мандата примају накнаду у висини плате за шест мјесеци.

“Предсједнику и тројици чланова Регулаторне комисије истиче мандат, због чега је потребно предвидјети и трошкове накнада плата у висини нето плате, за ове запослене за шест мјесеци у складу са Правилником о раду Комисије”, пише у Приједлогу буџета Регулаторне комисије за енергетику РС за ову годину.