Бијела куга и исељавање Срба из Косовске Каменице

У прошлој години на подручју двије парохије које покрива прота Драгиша Јеренић била су 42 крштења, али и 50 уписа у књигу умрлих…

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Млади одлазе, а старци заостали по забитима Косовске Каменице, један по један, умиру, па ће, уколико се настави тренд негативног природног прираштаја, српство у планинском дијелу ове општине нестати.

Прота Драгиша Јеренић упозорава да је у двадесетак села, посебно уз административну линију са централном Србијом и дијелом који гравитира према Новобрдској општини, остало стототинак домаћинстава.

Нестанак Срба пријети и Ваганешу – до 1999. године великом српском селу, пошто је, како прота Драгиша наводи за Срну, једини преостали Србин морао да прода кућу, па ће се за неколико дана у том селу угасити и посљедњи српски димњак.

"Млади немају никакву будућност. А, и они који се запосле једним оком гледају према централној Србији или некој од западних земаља", указује прота.

Није познат прецизан број младих људи и младих брачних парова који су већ отишли, као ни оних који се спремају да крену, али их има доста.

Док прелистава књиге крштене српске дјеце, прота каже да је Каменица до 1999. године била позната по апсолутно позитивном природном праштају.

Данас, 16 година послије повлачења српске војске и полиције са Космета, прота Драгиша на прсте броји број крштене дјеце и вјенчаних Срба.

У прошлој години на подручју двије парохије које он покрива имао је укупно 42 крштења, али и 50 уписа у књигу умрлих.

У овој години прота је у књигу вјенчаних имао свега два уписа, а у књигу крштене српске дјеце свега три.

"Страшно звуче ти подаци, а морам да кажем да на подручју моје две парохје имам 13 `живих цркава`, од којих две у Рајановцу и селу Одевце нису још освештане.

У Ваганешу реновирана и обновљена црква једина ће подсећати на српство, али се надам у било какав процес запошљавања", каже порта Јеренић за Срну.

Око 200 српских ђака похађа часове вјеронауке у неколико школа у његовим парохијама, а било их је, како каже, до 1999. године само у једној школи толико.

Радује да је безбједносна ситуација у Косовској Каменици задовољавајућа јер нема инцидената. Срби и Албанци полако враћају повјерење, али сви имају проблем са незапосленошћу.

У урбаном дијелу Косовске Каменице остало је неких шездесетак домаћинстава, која, бар за сада, не планирају да се селе јер вјерују да је живот у граду ослоњеном на Бујановац, Врање и Лесковац, ипак, могућ.