БиХ затвара поједине амбасаде у арапским земљама?

БиХ има највише амбасада у земљама арапског свијета, али од већине њих није имала велике користи, због чега би неке могле бити угашене, а најближа томе је Амбасада у Уједињеним Арапским Емиратима. У анализи МИП-а је наведено да су ДКП сконцентрисана тако да неки дијелови свијета нису никако или су слабо покривени, док неколико амбасада […]

понедељак, август 6, 2012 / 08:07

БиХ има највише амбасада у земљама арапског свијета, али од већине њих није имала велике користи, због чега би неке могле бити угашене, а најближа томе је Амбасада у Уједињеним Арапским Емиратима.

У анализи МИП-а је наведено да су ДКП сконцентрисана тако да неки дијелови свијета нису никако или су слабо покривени, док неколико амбасада упркос великим трошковима није испунило очекивања, због чега им пријети гашење.

– Највећа концентрација амбасада је у земљама Персијског залива, али и поред великих трошкова, нису унапријеђени односи са тамошњим земљама. Постојање амбасада у Катару, Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту и Саудијској Арабији је веома скупо и предлаже се затварање барем једне, јер велике трошкове четири амбасаде у региону не оправдавају резултати, с обзиром на то да годинама нема унапређења економских односа. Три амбасаде у овом региону би успјешно обављале задатке, с тим да буду кадровски ојачане – наведено је у анализи МИП-а, која је у посједу "Гласа Српске".

Све поменуте земље, осим Уједињених Арапских Емирата, имају амбасаде у Сарајеву, тако да би, према анализи МИП-а, најмању политичку штету узроковало затварање Амбасаде БиХ у Абу Дабију.

– Уједињени Арапски Емирати нису показали интерес за интензивирањем сарадње, економска размјена с том земљом је занемарљива, а могућности за њено унапређење нису охрабрујуће – наведено је у анализи.

БиХ на азијском континенту има 12 амбасада, али неке од њих не оправдавају постојање пошто не постижу очекиване резултате, а посебно се то односи на унапређење економске сарадње. Као један од разлога за то у МИП-у наводе недовољан број запослених, илуструјући то стањем у Амбасади БиХ у Јапану која са двоје дипломата покрива Јапан и Републику Кореју.

– Када је, уопште, ријеч о дипломатској мрежи у Азији, став је да би требало размотрити могућност затварања једних, а кадровско појачавање других амбасада – истакнуто је у анализи.

На Блиском истоку БиХ има двије амбасаде, које се налазе у Израелу и Јордану.

– Обје амбасаде оправдавају постојање искључиво због политичких питања и значаја тог региона за свеопште односе у свијету. С обзиром на значај Израела, Амбасаду у Тел Авиву, гдје је тренутно на дужности само двоје дипломата, треба појачати са још једним службеником који има искуства у привреди ради јачања економских веза – наводи МИП.

У ресорном министарству сматрају да су постојање оправдале и амбасаде у централноазијским земљама Пакистану, Ирану и Индији, иако још нема резултата на пољу инвестиција и извоза.

У анализи је наведено да БиХ није адекватно заступљена у Јужној Америци, источној Европи и Африци.

– У цијелој Јужној Америци БиХ нема ниједно ДКП. БиХ није адекватно заступљена у источној Европи и потребно је размотрити отварање ДКП у овој регији. Спољнополитички приоритети земље се мијењају и потребно је размотрити отварање амбасада у неким земљама, али и затварање оних које нису показале економско-политичко оправдање за рад – истакнуто је у анализи.

Када је у питању Африка, у МИП-у су истакли да је постојање амбасада у Египту и Либији политички и економски оправдано. Предсједништву је препоручено да размотри повећање броја дипломата у Каиру и Триполију, али и отварање амбасаде у Етиопији или Алжиру.

МИП наводи да амбасаде у земљама Сјеверне Америке нису пронашле модул за привлачење пажње и интереса тих земаља за развој било каквих партнерских односа, изузев политичких и сарадње у одбрамбеном сектору.

Предсједништво БиХ је од МИП-а затражило да им достави анализу стања у ДКП мрежи, али и приједлог мјера за унапређење организације и побољшање њиховог рада. У МИП-у су истакли да у неким амбасадама треба повећати издвајања за репрезентацију и број дипломата. Наведено је и да треба више искористити аспект економске дипломатије и могућност коришћења ДКП-а као мини-центара за проток информација и повезивање са потенцијалним купцима или инвеститорима, што је тренутно потпуно занемарено.

МИП је навео да су чланство у ЕУ и НАТО-у два висока приоритета спољне политике БиХ и да због тога постоји потреба за кадровским и материјалним јачањем мултилатералних мисија БиХ у свијету.

– Посебан приоритет би требало да буде дат јачању мисија у Бриселу како би могле одговорити активностима и обавезама које ће све више расти како се БиХ буде приближавала уласку у ЕУ – наведено је у анализи.

Замјеник предсједавајућег Комисије за спољне послове Представничког дома Парламента БиХ Младен Босић казао је "Гласу Српске" да има много простора за побољшање рада, али и рационализацију ДКП мреже.

– Прије свега, потребно је смањити број амбасада у Азији и укинути оне које немају сврху. Треба бити свјестан да је БиХ сиромашна земља и да не може себи приуштити толики број амбасада од којих нема користи – истакао је Босић и додао да је боље имати неколико функционалних амбасада него десетине оних које ништа не раде.

Трошкови

Амбасаде представљају велики терет за буџет институција БиХ, јер су трошкови за њихов рад огромни.

Само за плате и накнаде запослених у ДКП мрежи прошле године је потрошено око 13,9 милиона марака. У ДКП мрежи је на крају прошле године било запослено 260 радника.



Оставите одговор