БиХ не може у НАТО, јер је руски тројански коњ

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане

НАТО савез не жели да се Руска федерација преко БиХ индиректно инфилтрира у НАТО савез. Улазак БиХ у НАТО би аутоматски представљао и глас Русије у НАТО која би преко чланства БиХ могла блокирати акције НАТО. БиХ је постала жртва руско-српског договора, уз подршку дијела хрватске и бошњачке политике у БиХ, односно у ситуацији у којој се налази БиХ очигледно је, да се укупан сигурносно-одбрамбени систем БиХ налази под контролом Србије, односно Москве. У нашој анализи од 28.8.2012. године "БиХ: Трансверзала Москва – Београд – Бања Лука – Сарајево" смо, између осталога, навели и сљедећу анализу и процјену:

"Водеће политичке странке преко понуђених рјешења за имплементацију пресуде у случају "Сејдић-Финци" покушавају промијенити суштину уставноправног поретка односно у позадини се скривају стратешки интереси као што је одуговлачење са пуноправним чланством БиХ у НАТО-у односно у коначној фази спречавање чланства у НАТО. Разоткрива се и позадина намјере за реконструкцијом власти, која би омогућила да кадрови Златка Лагумџије (СДП) и Фахрудина Радончића (СББ) преузму поред министарства вањских послова још министарство одбране, а Радончић особно позицију министра сигурности БиХ. Тиме би се успоставио потпуни надзор над кључним ресорима за процес чланства у НАТО-у и у сигурносном систему Босне и Херцеговине. Забрињавајуће је, да би се на тај начин сигурносни систем БиХ непосредно повезао са Москвом, која је трансверзалом повезана и са Техераном. Наведена трансверзала би се преко тренутног статуса БиХ и партнерског односа са НАТО-ом инфилтрирала у сигурносни систем ове организације, ЕУ и других међународних институција и агенција које се баве сигурносном заштитом западних држава”.

У вријеме рушења правосудног система у БиХ, посебице Суда и Тужилаштва БиХ од стране "Трансверзала Москва-Београд-Бањалука", паралелно се реализирала стратегија овладавања Оружаним снагама БиХ и сигурносно–обавјештајним системом у БиХ. Тренутно је "трансверзала” ангажирана на коначномовладавању правосудним системом на разини БиХ. "Трансверзала" је припремила цијели сет услова "проблема" како би дефинитивно удаљила БиХ од чланства у НАТО-у не само кроз организовање референдума, него кроз разне правне заврзламе, као што је државна и војна имовина и слично. Индоленција НАТО-а ће ускоро довести БиХ на раскрсницу, да ли се приклонити војно-одбрамбеном савезу са Србијом и Русијом? Имајући у виду да најзначајнији дио бошњачке и хрватске политике на челу са Фахрудином Радончићем, Златком Лагумџијом и Драганом Човићем (ХДЗ) у БиХ пружа подршку "трансверзали", онда будућност БиХ није никада била неизвјеснија као сада, па чак и од ратног периода 1992-1995.године. Због тога не изненађује позив Жељка Комшића, предсједавајућег Предсједништва БиХ да ће патриоте оружјем бранити БиХ уколико то буде потребно.

МИНИСТАР "ТРАНСВЕРЗАЛЕ"

Док агенције за провођење закона у БиХ, на челу са Агенцијом за истраге и заштиту (СИПА), демонстрирају сву силину руско-србијанске стратегије у БиХ кроз нелегална хапшења, застрашивања грађана, монтиране истраге, кршење закона и кроз злоупотребе овлаштења, министар сигурности БиХ јавно обмањује грађане БиХ, да нема никаквих надлежности над оперативним радом агенција за провођење закона и својим понашањем подсјећа на Фикрета Абдића са почетка ’90-тих година прошлог стољећа. Аналитичари сматрају, да се ради о класичној обмани министра и у прилогу ове анализе смо навели само неке законе на основу којих је министар алфа и омега свих сигурносних збивања у БиХ. Подсјећамо на члан 8 став 4 и параграф (ф) истог чланка, закона о државној агенцији за истраге и заштиту:

(4) Директор је за свој рад и рад СИПА, те за ситуацију на подручјима из надлежности СИПА-е одговоран министру и Вијећу министара;

(ф) Подношење годишњег извјештаја о раду и ситуацији на подручјима из надлежности СИПА-е министру, који га просљеђује Вијећу министара те посебних извјештаја по потреби или на захтјев министра;

Дакле, директор СИПА-е Горан Зубац је одговоран министру сигурности БиХ Фахрудину Радончићу, њему подноси извјешћа, па и по потреби припрема посебна извјешћа на захтјев министра. Такође и све друге управне организације, поред СИПА-е, које су у саставу Министарства сигурности БиХ, а то су:

– Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ

– Служба за послове са странцима

– Гранична полиција

– Агенција за полицијску подршку

– Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова

– Агенција за форензичка испитивања и вјештачења

имају стриктни систем субординације и хијерархијског односа са министром сигурности БиХ. Директор Граничне полиције за свој рад одговара министру сигурности и Савјет министара БиХ, а директор Службе за странце је и директно одговоран министру сигурности (члан 22 став 2). Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ те Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова подносе годишње извјештаје о раду министру сигурности БиХ, који га просљеђује Вијећу министара БиХ, те сачињавају посебне извјештаје према потреби или на захтјев министра сигурности БиХ.

ОЧЕКУЈЕ СЕ ЊЕМАЧКИ ПОЗИВ ЗА НОВИЋА И ХРГИЋА

Дезавуишући босанскохерцеговачку јавност, да нема никакве ингеренције над управним органима и јединицама којима је министар, министар сигурности БиХ истовремено пружа апсолутну и јединствену подршку свим акцијама сигурносног апарата у БиХ. Такође, Министарство сигурности сходно уставу и закону БиХ има и директне надлежности у области откривања починитеља кривичних дјела тероризма, трговине дрогом, кривотворења домаће и стране валуте и трговине људима и других кривичних дјела са међународним или међуентитетским елементом те у прикупљању и кориштење података од значаја за сигурност Босне и Херцеговине. Ове директне надлежности су под контролом Вјекослава Вуковића, помоћника министра сигурности БиХ за борбу против тероризма, организираног криминала и злоупотребе дрога и Бакира Даутбашића, секретара министарства којег "трансверзала" припрема за новог човјека босанскохерцеговачке сигурносно-обавјештајне агенције ОСА – ОБА, већ од јуна 2014.године.

Вуковић, којег је процесуирало хрватско правосуђе је 8.јуна 2010. године на Жупанијском суду у Ријеци неправоснажно осуђен на девет мјесеци затвора због оптужби за посредовање у набавци оружја за покушај двоструког убојства аутомобилском бомбом у октобру 2008.године у Ријеци. У извјештајима обавјештајних служби Вуковић се оцјењује као особа која је негативно настројена према свему ономе што припада бошњачком-повијесном кругу, што га у великој мјери позиционира као десну руку министра сигурности БиХ, али и дисквалификује за обављање те дужности.

И док се у Тужилаштву БиХ саслушавају упосленици СИПА, који су самоиницијативно дали исказе о злоупотреби директора СИПА Зупца и његових сурадника рескирајући своје животе и егзистенцију у обрани демократије и државе БиХ за то вријеме министар сигурности БиХ пружа пуну заштиту и подршку компромитираном руководству СИПА-е и јавно обмањује јавност да нема никаквих ингеренција над управним јединицама и органима министарства сигурности БиХ којима је управо он шеф. Министар пружа заштиту и Анђелку Хргићу, главном оперативцу СИПА-е којег је Анте Ђапић оптужио да је као један од предратних шефова Службе државне безбједности БиХ (СДБ БиХ) руководио акцијом убојства његовог ујака у СР Њемачкој 1989. године.

И док се Хрватска суочава са тешким изазовима у ЕУ због заштите Јосипа Перковића, бившег руководиоца СДБ-а, за то вријеме министар сигурности БиХ штити цијелу структуру "трансверзале" на челу са актуалним министром цивилних послова БиХ Средојем Новићем, који је управо 1989. године био шеф босанскохерцеговачке Службе државне безбједности и који је директни заштитник Анђелка Хргића, којег је Новић као некадашњи директор СИПА-е позиционирао на најважније оперативно мјесто у СИПА-е. СР Њемачка ће се ускоро обратити и властима БиХ у погледу не само Средоја Новића, Анђелка Хргића, него и низа других особа које су биле ангажиране у СДБ на праћењу и ликвидацији тзв. југославенске емиграције у земљама западне Еуропе, посебно СР Њемачке.

ПРИСЛУШКИВАЊЕ НОВИНАРА И ПРИПРЕМЕ ЗА ХАПШЕЊА У СРПСКОЈ

Сигурносна анархија и правна несигурност коју ствара Министарство сигурности БиХ заједно са СИПА-ом је класични примјер диктаторских и агресорских система. Низ је примјера да се полицијске и сигурносне структуре у БиХ на челу са Министарством сигурности и СИПА-ом баве и медијима. Праћењем, ухођењем, пријетњама и незаконитим прислушкивањем медија у БиХ, почевши од недељника "Слободна Босна", "Дани", а према доступним информацијама већ релативно дуже вријеме се прислушкују и телефони редакције "Ослобођење” у Сарајеву.

САД које су била руководилац реформи система обране, правосуђа, обавјештајних служби и полиције је задобила тежак ударац од "трансверзале" и кадрови као, Горан Зубац, Средоје Новић, Драган Мектић су на крају компромитирали представника САД-а (ИЦИТАП – Међународни програм Министарства правде САД-а за обуке и помоћ у области криминалистичких истрага) у БиХ, чији је службеник и ухапшен од ФБИ због наводне корупције, затим дипломате америчког Стејт Департмента, који су изнајмљивали кућу садашњег министра сигурности БиХ, а ускоро предстоји компромитација високих дужносника САД-а и ОХР-а који су проводили реформу правосуђа и то од кадрова као што су Драган Чорлија, који је био господар живота и смрти у ратном периоду на Илиџи од 1992.године, Весне Будимир, ХДЗ-СДП комбинације у Тужилаштву БиХ, који имају задатак да подијеле Тужилаштво БиХ по националној основи, али и ту су и остали као што је Бранко Перић, високи судски дужносник.

Док се у БиХ успоставља систем сличан ономе који је владао Србијом у вријеме Слободана Милошевића и Милорада Улемека Легије, дотле директори агенција састанче и јавности саопћавају да сурадња није никада била боља између агенција, што је и напросто точно, али у смислу да се ништа не ради, односно да се урушава сигурносно-обрамбени систем БиХ. Наиме, наступајући период пред Опће изборе у БиХ (октобар 2014) ће карактеризирати додатне злоупотребе сигурносно-обавјештајних агенција и већ се у оквиру СИПА-е припрема низ акција, које ће директно утицати на изборе у Републици Српској и с тим у вези се спрема низ истрага и хапшења опозиционих лидера у РС-у, у Бањалуци, Бијељини, Требињу и Добоју.

ОДГОВОРНОСТ НА ГЛАВНОМ ТУЖИТЕЉУ И ПРЕДСЈЕДНИЦИ СУДА БиХ

Тужилаштво и Суд БиХ имају велику одговорност у заустављању и разбијању полицијске диктатуре у БиХ. Главни тужитељ БиХ би требао хитно рашчистити већину актуалних истрага које су отворили његови најближи сурадници у договору са директорима агенција, министром сигурности БиХ, Златком Лагумџијом, Милорадом Додиком, Средојем Новићем и Николом шпирићем, а које су политички мотивиране. Највећи успјех садашњег Главног тужитеља БиХ ће бити ако успије успоставити контролу над својим најближим сурадницима, који под плаштем институције и позиције реализирају најжешћа кршења закона и устава БиХ.

Скандалозно хапшење и истрага против заступника у Парламенту БиХ Шемсудина Мехмедовића, али и индиректни напади на Амира Ахмића, официра за везу са ИЦТY, од стране СИПА-е су само "највећа кап у мору" злоупотреба које се врше у оквиру сигурносно- обавјештајне заједнице БиХ. Укупни сигурносно-обавјештајни и тужилачки систем БиХ већ дуже времена реализира медијску и институционалну припрему за отварање истраге против члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића и врло је значајно да је Изетбеговић већ у старту натјерао министра сигурности БиХ Радончића, да јавно каже са каквим "доказима" располаже у низу оптужби које је као министар и као власник "Дневног аваза" јавно монтирао бошњачком члану Предсједништва БиХ. Један од циљева "трансверзале" и министра сигурности БиХ је политичким монтираним поступком заувијек елиминирати Изетбеговића са политичке сцене у БиХ.

КРАЈИШНИК У ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ, ИЗЕТБЕГОВИЋА ЕЛИМИНИРАТИ

Случај Момчило Крајишник је наново отворио питање тко и на који начин може бити политички ангажиран у БиХ. Док са једне стране имамо полицијску тортуру у БиХ која монтира лажне истраге и оптужнице у политичким обрачунима с друге стране имамо недефинирани закон, који омогућава да особе које су осуђене за најтежа кривична дјела, укључујући и геноцид могу теоретски бити шефови државе БиХ. Умјесто да се посегне за америчким системом по којем се одузимају сва грађанска права осуђеницима за најтеже злочине, првенствено право политичког ангажмана, у БиХ је потребна оптужница за тешка кршења међународног хуманитарног права која онемогућује избор у државни систем БиХ, а на осјетљива сигурносна мјеста не можете бити постављени уколико се води истрага Тужилаштва у области опћег криминала, корупције или тероризма што је неприхватљиво.

Такав неуређен систем је и допринио да Босна и Херцеговина има министра сигурности којем је директор СИПА-е Горан Зубац за 24 сата осигурао сигурносну провјеру, јер ранији извјештаји СИПА-е и сигурносно-обавјештајних агенција о повезаности министра сигурности БиХ са свјетским криминалцима формално правно нису имали никакво упориште у закону БиХ, да би се осујетио долазак таквог човјека на чело министарства сигурности БиХ. Необично је, да непосредно подређени министру Радончићу, а то је Зубац ради сигурносну провјеру надређеног Радончића. Запрепашћујући је долазак на челу СИПА-е Горана Зупца против којег су његове колеге Срби из Центра јавне безбједности (ЦЈБ) Требиње 2005.године поднијели кривичну пријаву сарајевском кантонално Тужилаштву за ратни злочин над Бошњацима, а да нитко претходно није истражио садржај пријаве.

Умјесто да је сигурносно-обавјештајни систем претходно провјерио све извјештаје полицијских и сигурносних агенција против Фахрудина Радончића и Горана Зупца, они се без икаквих потпуних провјера постављају на кључна мјеста у сигурносном апарату БиХ. То су само два најеклатантнија примјера неуређености закона у БиХ. Умјесто да се сваки потенцијални дужносник истражи до краја прије доласка на функцију уколико постоје индиције о његовој евентуалној криминалној или другим недозвољеним радњама, а поготово у случајевима када се ради о полицијским извјешћима или пак пријавама. Велику одговорност управо сносе међународни дужносници који су "увучени" у локалне политичке игре и који су дозволили су да се овакви опскурни, криминални ликови нађу на руководним мјестима у сигурносном апарату осигуравајући недефиниран законски концепт као и на који начин се може бити изабран на најосјетљивија руководна мјеста у сигурносном сектору у БиХ.

АМЕРИЧКА ПОМОЋ У БОРБИ ПРОТИВ МАФИЈЕ

Међународни институт ИФИМЕС сматра, да представници ЕУ, ОХР-а, ПИЦ-а, али и представници америчке администрације у БиХ треба хитно да зауставе дјеловање полицијске државе у БиХ и злоупотребу сигурносно-обавјештајних институција. Наведени представници треба да се укључе у истрагу о незаконитом тајном контролирању телефона новинара и независних медија у БиХ. Такођер, врло је важно пружити подршку Главном тужитељу БиХ и предсједници Суда БиХ, да се што прије зауставе политички мотивиране истраге и акције које спроводи политичко корумпирани сигурносно-обавјештајни апарат у БиХ.Парламент БиХ мора донијети закон, којим се трајно забрањује обављање јавних функција свим правомоћно осуђеним за ратне злочине и злочин геноцида из протеклог рата и послије одслужења затворских казни, јер то може додатно дестабилизирати стање у држави. Уколико такав закон не донесе Парламент БиХ очекује се да такав закон наметне високи представник у БиХ Валентин Инзко.

Босни и Херцеговини је, према узору Италије послије 2.свјетског рата, потребна снажна помоћ америчких агенција у борби против организираног криминала и корупције и политичко-мафијашких структура пошто су те структуре добрим дијелом овладале институцијама државе, ентитета, кантона и опћина у БиХ тако да су те институције парализиране за борбу против организираног криминала, корупције и мафијашких структура.

Аналитичари упозоравају, да извјештаји који долазе од министарства сигурности БиХ и њима подређених органа односно агенција треба узимати са резервом, јер су написани као посљедица унутарњих обрачуна и покушаја дискредитације појединаца и организација у БиХ и због тога су врло непоуздани за озбиљнију оперативну употребу унутар БиХ али и у међународној сигурносно-обавјештајној сурадњи. Урушавање сигурносног система једне државе представља увод у њену дисолуцију показала је досадашња пракса других држава.