БиХ и ЦГ цимери у амбасадама

БиХ и Црна Гора од наредне године требало би да почну са реализацијом споразума о такозваној колокацији који су договориле двије земље, истакли су након данашњег састанка у Сарајеву министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак и црногорски министар спољних послова и европских интеграција Игор Лукшић. Црнадак је истакао да се на дневном реду данашње сједнице […]

среда, децембар 9, 2015 / 18:43

БиХ и Црна Гора од наредне године требало би да почну са реализацијом споразума о такозваној колокацији који су договориле двије земље, истакли су након данашњег састанка у Сарајеву министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак и црногорски министар спољних послова и европских интеграција Игор Лукшић.

Црнадак је истакао да се на дневном реду данашње сједнице Савјета министара БиХ налази Нацрт основа за вођење преговора ради закључивања Споразума између Савјета и Владе Црне Горе о колокацији дипломатско-конзуларних представништава.

Он је рекао да се почетком наредне године очекује потписивање споразума БиХ и Црне Горе о дијељењу дипломатско-конзуларних представништава, након чега ће услиједити поједини протоколи и меморандуми који ће се односити на појединачне локације.

"Прва тема у нашем договарању у вези са колокацијом биће Лондон и на томе ћемо радити. Два кључна разлога за колокацију јесу потврда добрих односа двије земље и практични сет разлога бенефиција и уштеда", рекао је Црнадак на конференцији за новинаре.

Саговорници су договорили наставак сарадње у области европских интеграција. "У петак, 11. децембра, имамо прву сједницу Савјета за стабилизацију и придруживање у Бриселу и очекујемо да након тога сет наредних корака буде јаснији, као и перспектива наше апликације за чланство у ЕУ", рекао је Црнадак и додао да то види као важан догађај у процесу европских интеграција.

Он је додао да ће присуство Лукшића на састанку Америчко-јадранске повеље, који ће бити одржан сутра у Мостару, представљати потврду опредјељења блиске сарадње у области безбједности, као и сарадње у борби против тероризма као једног општег зла.

Црнадак је напоменуо да од 1. јануара ступа на снагу раније потписан уговор о конзуларној заштити и визним питањима са Црном Гором.

Црнадак је честитао Лукшићу на позиву из Брисела да Црна Гора постане пуноправни члан НАТО-а и оцијенио да је то испуњење њихове дугогодишње амбиције у коју су уложили много труда и енергије, док је Лукшић изразио наду да ће стећи услови да БиХ добије МАП и у том смислу ради на реализацији оног што су њени стратешки циљеви.

Говорећи о чланству БиХ у НАТО-у, Црнадак је рекао да је позиција БиХ мање, више позната. "Концентрисани смо на то да се наше партнерство настави као и сарадња са Натом у свим форматима које имамо, јер је то оно за шта постоји консензус у БиХ", нагласио је Црнадак.

Он је подсјетио да у БиХ не постоји консензус о коначној одлуци у вези са чланством у НАТО-у. "То неће бити на дневном реду у скорој будућности, али наше опредјељење је да интензивну сарадњу са Натом наставимо", поручио је Црнадак.

Црногорски шеф дипломатије честитао је БиХ на објављеном извјештају Европске комисије о напретку БиХ, јер, како је оцијенио, то показује озбиљан рад БиХ у претходном периоду.

Лукшић је рекао да вјерује да ће се ускоро стећи услови да БиХ аплицира за чланство у ЕУ и да ће БиХ на том путу што прије "превалити све дионице како би позитиван европски импулс интеграција оставио озбиљан траг на демократизацији цијелог Балкана".

У интересу Црне Горе је, истакао је, да сусједи напредују када су у питању интеграциони процеси. "Значајно је да су, осим билатералних односа, наше земље агилне и кад је регионална сарадња у питању и да смо добили снажан импулс кроз берлински процес и бечки самит", напоменуо је Лукшић.

Он је додао да БиХ и Црна Гора имају много пројеката, као што инфраструктурни коридори, а да је један од важних пројеката за ближе повезивање реконстурукција пута Плужине – Србиње, који се може реализовати путем ИПА фондова.

Говорећи о договору о колокацији, Лукшић је оцијенио да није у питању само колокација или дијељење просторија.

"Мислим да је то и симболички важно, јер није тако чест примјер да су земље спремне да у заједничком простору организује рад амбасада и да се на једном објекту виори више застава. И то потврђује блискост наших земља и што тјешњег повезивања", истакао је он.



Оставите одговор