Безбједност у саобраћају

Свједоци смо, нажалост, све већег броја смртно страдалих у саобраћају! Пре пар дана млад човјек , отац, погинуо је на скутеру у по бијела дана, не својом кривицом.

понедељак, септембар 16, 2019 / 07:10

(Текст смо објавили у јутарњим часовима, а већ у току дана је стигла вијест и фотографија управо удеса између мотоцикла и кола, у којем мотоциклиста није крив. Срећом, полицију је дочекао на ногама. Поставићемо је за насловну порад аутентике, а ову ранију, обзиром да ни она није лоша, а и наше је производње такође, ставићемо унутар текста, прим. Фронтал.РС)

Пише: Саво Поповић

Жртава, и то углавном младих је све више. Зашто нам се то дешава? Може ли се то спријечити? Који су проблеми.

Интегрисане саобраћајнице

Ово је сигурно кључни проблем. Власт жели јефтине саобраћајнице које су мање функционалне и веома опасне. Јер прављење физички одвојених трака са бицикле и друга лака немоторна превозна средства је веома скупо. Поготово ако се узме у обзир устаљена пракса да се трошкови надувавају да би се неко окористио.

Издвајања тј. експропријација приватне имовине је луђачки скупа. А то је само једна ставка. Посебне траке за градски саобраћај, трака за скутере и друга лака моторна возила која су недоступна остатку саобраћаја…све то кошта, а нико то не жели да плати. Најлакше је „скарабуџити“ све заједно. Настрадали су колетареална штета!

Право јачега

Имамо неко беговско-комунистичко наслеђе да постоје битни и небитни тј фукара (дослован превод са турског је сиромах) возач већег и скупљег возила сматра да му то даје предност у саобраћају и онда када је нема. Возач мањег аута или не дај Боже, скутера мора схватити да је инфериоран иначе га нема.

Ова ишчашена пракса доводи до многих инцидентних ситуација па и удеса. Други проблем је могућност да се велики камиони возе готово свуда. Ако би возач истога и био максимално коректан он технички није у стању да се користи безбједно у пренатрпаним уличицама или на локалним путевима. Претицање било чега па макар и мотокултиватора на локалном путу од стране великог камиона доводи друге учеснике у саобраћају у незгодан и опасан положај.

Млади у саобраћају

Од младога човјека да не кажемо дјечака или дјевојчице не можемо очекивати одмјереност. Дјеца зато и јесу дјеца и тако треба бити. Морамо наћи начин да их заштитимо у саобраћају од свих па и њих самих. Како то учинити?

Као прво, стазе за немоторна возила, који углавном они користе, треба физички оградити од моторног саобраћаја. Неопходно је и ограничити употребу моторних возила. Дијете од 18 година које је тек положило возачки испит не треба да вози ауто од 300 коња ни, недај Боже, спортски „изгибић“ мотоцикл.

Ако до 21-ве не направи ни један инцидент може прећи на јаче ауто, ако не, забрана се продужава још три године. За први период возило се треба ограничити на сто коњских снага а мотоцикл искључиво на скутер.

Скутер и лако моторно возило у саобраћају

Оваква возила су јефтина и врло практична у градским гужвама или на локалним путевима. Једини проблем безбједног кориштења истих је интеракција са другим „јачим“ возилима. Стално понављање мантре да треба едуковати возаче и да полиција из грма треба да их кажњава даје поразне резултате који нас само коштају живота. Једино рјешење је што је могуће јасније одвајање од остатка моторног саобраћаја.

То није уобичајена пракса ни у развијенијим друштвима али тамо се кола не купују на метар и другачија је свијест. Таква возила, на два, три, четири или шест точкова , са промјером точка до 12 цола требају у градовима имати посебне привилеговане паркинга као и траку метар од ивице пута резервисану и одвојену црвеном линијом, забрањену за остала возила. И сама та возила би се морала кретати искључиво иза линије.

Од овога би били издвојени велики спортски мотоцикли као и чопери и остали са већим промјером точка, који би се кретали остатком саобраћајнице за остале учеснике у саобраћају. За села и локалне путеве је мало компликованије рјешење, али би се саобраћај морао знатно успорити.

Успоравање саобраћаја у урбаним срединама: како до тога доћи

Постављањем ограничења и сталним искоцима полиције ту и тамо се проблем не рјешава. Прво, што је полиција субјективна и постоје они које не воле дирати. Друго, што се инцидент деси у секунди. Постоји само један начин, који се практикује у много градова развијенијих земаља. Најбољи примјер је град Торино у Италији.

Ријеч је о калдрмисању градских улица. Јелисејска поља тј улица која излази на Тријумфалну капију у Паризу је под калдрмом. Градови би добили један традиционалнији и озбиљнији изглед а сигурност свих учесника у саобраћају би се повећала на много већи ниво. Није ни мало пријатно јурити калдрмом тако да возачи моторних возила сигурно не би толико стискали гас. А и није добро за возило а то власнике поготово скупих аута највише боли!

Паркинзи на више нивоа

Паркирање кола пред омиљеном биртијом је постало правило. Достава у по бијела дана исто. Имали смо ситуацију у Бања Луци да је доставио возило згазило жену на тротоару далеко од саобраћајнице. Паркинг у нивоу се свуда води као привилеговани и није свима доступан.

Масовни паркинзи у нивоу смањују јавне површине и у директном су контакту са пјешацима и дешавају се инцидентне ситуације. Ако би се паркинзи издвојили од јавних површина, у просторе на више нивоа гдје нема случајних пролазника, безбједност би се дигла на много виши ниво. Доставе би се требале вршити од 00 до 5 часова ујутро када обично нема много шетача…

Ово су неки од приједлога који нису никакво стручно мишљење аутора, већ једно од рјешења које су други и паметнији негдје примјенили. Они који одлучују су углавном исти који су одлучивали и прије 40 година. Тешко да ће они шта да мјењају. Осим ако не буду лично погођени.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *