Без пљеска за салто мортале на УКЦ РС

Тужилаштво нијече, а Министарство ћути о одговорности за учестала самоубиства на највећој здравственој установи Републике Српске.

недеља, мај 23, 2021 / 00:30

Пише: Стефан Мачкић

Троје пацијената Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за само мјесец дана, полетило је на крилима нашег здравственог система у загрљај бетона подно болничких прозора.

Руководство те установе је већ издумало рјешење – метнуће решетке на прозоре. То нам открива да ондје превладава тврда, али предузимљива струја независне социјалдемократије. Независна социјалдемократија људског лица би, пак, предложила човјечније рјешење, као што је, рецимо, постављање трамполина испод прозора, а реформистичка струја независне социјалдемократије би размишљала слободније и више тржишно оријентисано, па би се залагала да се најелитнији паркинг у Европи кроз јавно-приватно партнерство покрије гуменим подлогама за дјечија игралишта. Није на нама, међутим, да урањамо у идеолошка трвења страначко-болничког руководства око најбољег начина за скривање симптома, нити да се бринемо што се нико не замара узроцима. На нама је да приупитамо за одговорност.

Тужилаштво

Обратили смо се, тако, Окружном јавном тужилаштву у Бањој Луци, јер је – према нашем лаичком виђењу чланова 129, 197. и 198. Кривичног законика – кривично дјело и када нечовјечно поступаш са неким ко од тебе зависи, па се овај зато убије, као и када се љекар или здравствени радник не придржавају правила струке, па се неком због тога знатније погорша здравље или му наступи смрт.

Окружно тужилаштво нам је, пак, појаснило да "Закон није одредио самоубиство као кривично дјело, па самим тим за то дјело није неопходно предузимање радњи од стране Тужилаштва”, а "да би се предузимала било каква радња за кривична дјела која наводите (члан 129. став 2., члан 197. или 198. КЗ РС) потребан је основ сумње, ближи податак или индиција да су та кривична дјела почињена од стране неког лица а на штету другог лица.”

"Како у конректном случају таквих података нема, Тужилаштво за сада неће предузимати радње по вашем конкретном питању”, закључује се у одговору Окружног тужилаштва, који потписује Маја Ђ. Видовић, руководилац односа са јавношћу.

Министарство

Нисмо заобишли ни Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, које је надлежно да спроводи стручни надзор и надзор над законитошћу рада здравствених установа. Учинили смо то не губећи из вида да државно устројство још увијек није у потпуности усклађено са страначким. Наиме, док УКЦ, па тако и директор те установе Владо Ђајић, институционално полажу рачуне Алену Шеранићу, као министру здравља и социјалне заштите; унутар Савеза независних социјалдемократа, Ђајић је, као предсједник бањолучког Градског одбора, надређен Шеранићу, као члану из бањолучке градске организације, али су зато обојица и чланови Главног одбора СНСД-а. Или барем тако слиједи из страначких страница, главне и локалне, за које се пуно и не хаје, чим се на потоњој, бањолучкој, као предсједник Градског одбора и даље води Игор Радојичић.

Било да је до страначке дисциплине, или је нешто друго посриједи, из Министарства на наша питања нису одговорили. Чини се, дакле, да никад нећемо сазнати да ли је, и колико, струка утицала на то да самоубиства на УКЦ-у почну прерастати у традицију, те да ли су наши хероји учинили све што су морали и могли да учине како би се то спријечило; јер чини се да то никог баш и не занима.

Ванредни стручни надзор над радом здравствене установе, иначе, могу захтијевати Фонд здравственог осигурања Републике Српске, надлежна здравствена комора, здравствени инспектор, запослени у здравственој установи и грађанин који није задовољан добијеном услугом и његова породица (члан 130. став (2) Закона о здравственој заштити). Можда једино у томе лежи шанса да се детаљно истраже, па и расвијетле, случајеви самоубистава.



Оставите одговор