Берлин омиљена европска туристичка дестинација

Главни град Њемачке, Берлин, једна је од најомиљенијих туристичких дестинација у Европи, а то доказују и подаци овдашње туристичке организације.

Њемачка пријестоница, која броји нешто преко 3,5 милиона становника, прошле године је забиљежила рекордан број гостију из читавог свијета када је, према званичним подацима, Берлин посјетило 11,3 милиона гостију, који су остварили чак 27 милиона ноћења.

Највећи број страних туриста дошао је из Велике Британије.

Десети пут заредом Берлин је забиљежио рекордан број туриста, са растом од 4,4 одсто у односу на 2012.годину.

У маркетиншкој организацији града „Висит Берлин“ кажу да се број ноћења посљедњих година удвостручио, и констатују да Берлин као магнет привлачи људе из читавог свијета, те да се етаблирао у Европи као једна од најважнијих туристичких дестинација, поред Лондона и Париза.

Од укупног броја туриста који су прошле године посјетили Берлин, 57,1 одсто је дошло из Њемачке а 43 процента из иностранства, при чему највише из Велке Британије, а затим из САД, Холандије и Италије.

У прва четири мјесеца ове године Берлин је наставио да биљежи раст броја туриста, и то за 3,2 одсто на више од 3,3 милиона посјетилаца из иностранства.

Туризам је за овај град веома уносна привредна грана која је, на примјер, 2011. године имала око 10,3 милијарди евра бруто-обрта.

Берлин је највећи град у Њемачкој, и други по највећи град у ЕУ, послије Лондона.

Од 1949. до 1990. био је подијељен на Источни и Западни Берлин, а остаци тих подјела видљиви су и данас нарочито у архитектури здања на истоку и западу града, која осликавају разлике и начину живота становника подијељеног града у времену послије Другог свјетског рата.

Пред крај Другог свјетског рата Берлин је био уништен 70 одсто, због чега је мало здања која су могла бити очувана.

Град се налази на ријекама Шпреји и Хафел. Око 720. године два словенска племена населила су берлински регион. Хевелери су се населили крај ријеке Хафел, а главна насеобина им је била Бренабор, касније названа Брандебург. Ближе ријеци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго насеље поред ријеке Хавел око 750. године. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама, била су главна насеља све до 11. вијека.

Берлин је један од најмлађих европских градова, основан у 12. вијеку. Претпоставља се да име Берлин долази од полапске ријечи за мочвару. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна, на обје стране ријеке Шпреје.

Берлински зид, који је послије Другог свјетског рата дијелио град на два дијела, пробијен је 9. новембра 1989, а приликом уједињења двије Њемачке, октобра 1990, зид је скоро потпуно уништен. Остали су само мали дијелови, као подсјетник на прошлост и као туристичка атракција.

Након уједињења двије Њемачке, Бундестаг је јуна 1991. донио одлуку да Берлин прогласи главним градом земље, умјесто дотадашњег Бона, те се администрација преселила у овај град.

Симбол Берлина је Бранденбуршка капија, а друге грађевине познате широм свијета су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Туристичку атракцију представља и такозвано Музејско острво, у којем су смјештени Стари музеј, Пергамонски музеј и Стара национална галерија.

Од почетка Свјетског првенства у фудбалу у Бразилу, на више локација у Берлинуи постављена су велика платна испред којих је организовано јавно гледање утакмица, прије свега њемачке репрезентације, а многе улице су у знак подршке њемачкој селекцији украшена њемачким заставама и затварају се за саобраћај.